Антологија српске музике – Станислав Бинички: На уранку

Једночина опера „На уранку” Станислава Биничког компонована је по либрету Бранислава Нушића, а у оркестрацији Ангела Шурева. Изводи Симфонијски оркестар Факултета музичке уметности под управом Ангела Шурева. Као солисти наступају: Виолета Панчетовић-Радаковић, сопран, Наташа Јовић, мецосопран, Александар Штулић, тенор, и Вук Матић, баритон.

Премијерно изведена 2. јануара 1904. године у Народном позоришту у Београду под управом композитора и уз учешће певача Султане Цијукове и Жарка Савића, једночина опера На уранку Станислава Биничког представља прву српску оперу која је доживела сценску реализацију. Како Властимир Перичић истиче, овај догађај означио је рађање српске опере, а веристички обојени сиже, постављен у национални амбијент, условио је извесно двојство и у музици. Наиме, утицаји италијанског веризма преплићу се са елементима српске традиционалне музике.

Радња опере одвија се у српском селу под Турцима. Љубав Станке и Радета благосиља Радетова мајка Анђа. Из прикрајка их посматра Турчин Реџеп који, када Раде одлази са мајком, изјављује Станки љубав. Пошто га Станка одбија, љутити Реџеп спрема освету. Уз песму наилазе момци и девојке и веселе се због предстојеће свадбе. Међутим, Реџеп на сав глас изјављује да се Радету не зна отац. Анђа признаје да је Раде ванбрачно дете, али дете искрене љубави из младости. Но, увређени Раде већ је потегао пушку на Реџепа. Анђа се баца између њих и прима смртоносни хитац.

Емисију уређује Ирина Максимовић

број коментара 0 Пошаљи коментар