Клавир и јавност – Сонате Муција Клементија

Друга емисија циклуса о композиторима-пијанистима који су у последњим деценијама 18. и првим деценијама 19. од клавира створили врхунски солистички и концертни инструмент.

Значајну улогу у афирмацији клавира као солистичког инструмента на јавном музичком подијуму одиграо је енглеско-италијански композитор Муцио Клементи. Рођен у Риму 1752. године, Клементи је као дечак похађао часове музике и већ са тринаест година радио као оргуљаш у цркви. Међутим, 1766. године, енглески племић Питер Бекфорд исплатио је дечаковом оцу суму новца за коју је Клементи требало да буде у његовој служби наредних седам година, те га је одвео на своје имање у Дорсету, на југозападу Енглеске. Када је 1774. године двадесетдвогодишњи Клементи стекао своју слободу, отишао је у Лондон где је наступао као чембалиста, харфиста и диригент са клавира. Његове прве објављене композиције за клавир привукле су велику пажњу, између осталог и због тога што се није радило о делима прилагођеним аматерима и кућном музицирању, што је био обичај, већ виртуозним композицијама које је Клементи изводио на својим јавним наступима. Посебну пажњу привлачили су захтевни пасажи паралелних октава, које су од овог опуса постале једно од типичних обележја пијанистичког виртуозитета. На таласу овог успеха, Клементи је кренуо на турнеју, посетивши Француску, Аустрију и Швајцарску. Један од најзапаженијих догађаја ове турнеје био је његов пијанистички дуел са Волфгангом Амадеусом Моцартом, уприличен у Бечу у децембру 1781. године, на коме су оба композитора импровизовала, изводили сопствена дела, те свирали њима до тада непознате сонате из рукописа Ђованија Паизијела.

Поред соната из опуса 24, емитујемо и две Клементијеве сонате из опуса 40, објављеног у Лондону али и у Паризу и Бечу 1802. године, дакле пуне две деценије након његових првих наступа у потоњим европским метрополама. Овај Клементијев опус потиче из раног периода Бетовеновог старалаштва, и утицај који је тада још увек млади бечки композитор већ имао на европску музичку сцену се у њима лако разазнаје.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 пошаљи коментар