Стваралаштво Луј-Емануела Жадена

У другој емисији циклуса који приређујемо поводом 250. годишњице рођења француског композитора Луј-Емануела Жадена емитујемо гудачке квартете Игнаца Плејела, Луј-Емануела Жадена и Јасанта Жадена.

Долазак у Стразбур, 1784. године, обележио је почетак најплоднијег периода у стваралаштву Игнаца Плејела. Две године касније, Плејел је покренуо серију јавних концерта коју је уређивао заједно са Јоханом Филипом Шенфелдом, а од 1789. године био је главни капелмајстор стразбуршке катедрале. У наредној деценији, Плејел је основао издавачку кућу музикалија у Паризу која је убрзо постала једна од најутицајнијих у Европи, а његова уређивачка политика имала је велики утицај на формирање музичког укуса, али и канона озбљине музике уопште. Камерна музика, а пре свега жанр гудачког квартета, били су основно поље рада Игнаца Плејела у Француској. Иако је умеће компоновања стекао у Бечу са Јаном Вањхалом и Јозефом Хајдном као учитељима, Плејелу је заправо био близак француски модел концертантног квартета, чија се фактура заснивала на смењивању инструмената гудачког квартета у солистичкој улози. Његови квартети опус 11 у овом смислу представљају одређено хибридно решење: Плејел не прати типично четвороставачну структуру бечког модела, те допушта већи степен виртуозне изражајности у појединим деоницама. Квартети су посвећени пруском краљу Фридриху Вилхелму II који је био пасионирани виолончелиста-аматер, али је ова посвета, услед политичких околности и антимонархистичког сентимента у Француској, забележена само на првом издању из 1786. године.

Збирка „три велика гудачка квартета" Луј-Емануела Жадена такође носи посвету пруском краљу - овог пута, међутим, реч је о Фридриху Вилхелму III, који је наследио свог оца 1797, а у време када је ова збирка публикована, 1814. године, сврстао се у ред европских монарха који су поразили Наполеоново царство и у Француску вратили власт Бурбона. У овим остварењима посебно плени истакнуто место које Жаден додељује деоници прве виолине, што реферира на традицију париског бриљантног квартета, као и коришћење богатог спектра хармонских решења.

Осам година млађи од Луј-Емануела Жадена, његов брат, Јасант Жаден, такође је детињство провео на двору у Версају. Његов музички развој био је, међутим, доста другачији и вођен професорском руком париског пијанисте и композитора Николаса Жозефа Илмандела. Јасант Жаден постао је познат као као пијаниста, те професор клавира на париском Конзерваторијуму, иако његова збирка гудачких квартета из 1797. године показује да је већ као двадесетогодишњак поседовао зрео композиторски израз. За разлику од већине париских композитора, укључујући и његовог брата, Луј-Емануела, Јасант Жаден је пригрлио бечки приступ овом жанру, у коме је тематски рад био начин за успостављање равноправне улоге сва четири инструмента.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 пошаљи коментар