Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати текст Александра Милосављевића написан поводом Бијеналa црногорског театра који је одржан од 22. октобра до 1. новембра у Подгорици, с посебним освртом на представе „Буре Барута”, према тексту Дејана Дуковског и у режији Дејана Пројковског, и „Син” према тексту Мирјане Медојковић и у режији Мирка Радоњића.

Фестивал црногорског театра основан је 2007. године, а замишљен је као манифестација на којој ће на једном месту – у Црногорском народном позоришту, матичној национаној театарској институцији – бити приказани врхунски домети црногорске сценске уметности (представе тамошњих позоришних кућа и пројекти такозване независне сцене), као и остварeња којима црногорски ствараоци репрезентују домаћу културу изван државних граница. За овогодишње издање Бијенала селектор Јанко Љумовић, професор на Академији и врстан познавалац позоришта и театарских прилика не само у Црној Гори, одабрао је шест представа, док се селекторка off програма Маја Мрђеновић, позоришна критичарка, одлучила да на Фестивал позове три продукције. Програм Бијенала су још чиниле и изложба позоришних плаката, панел дискусија о отвореним питањима Бијенала, те промоција књиге Борислава Цимеше Народно позориште Зетски дом од 1941. до 1944, као и гостовање Македонског народног позоришта које је у част награђених, на затварању Бијенала, извело представу Месец дана на селу Тургењева у режији Паола Мађелија, обавештава нас Александар Милосављевић и за вечерашњу емисију пише о представама Буре барута и Син из главног прогарама.

* * *

На премијери Бурета барута у прдукцији Црногорског народног позоришта, пре тачно годину дана, ова представа је оцењена као одлична и узбудљива инсценација приче о менталитетском проклетству не само Македонаца него и свих народа с ових простора. Нажалост, у међувремену се ова представа поприлично глумачки „рашила", поједине сцене су изгубиле првобитну и неопходну жестину, а неки од актера су фестивалско извођење доживели као простор за личну промоцију. Ово извођење Бурета барута је било лишено пређашње аутентичне сценске снаге и као да је било сведено на пуку демонстрацију подивљале ирационалности која је сама себи циљ.

* * *

Комад Син Мирјане Медојевић је пре пет година награђен на јавном читању драмских текстова на Цетињу, а сценски је уобличен у том граду пре две године на сцени Краљевског позоришта Зетски дом, у режији Мирка Радоњића. Драма сведочи о последицама овдашњих ратова из деведесетих, а син из наслова је заправо дете слиоване Муслиманке, младић који на Бадње вече из Сарајева долази на Цетиње да упозна свога оца који ни не зна за његово постојање. Редитељ се зналачки поиграва односом мелодрамске приче и форме трагедије, низом интервенција наговештава будуће токове радње, најављује трагично финале и промишљено надограђује текст сценским елементима који откривају дубље, каткад заумне токове приче, а у томе му помаже одличан глумачки тим предвођен Срђаном Граховцем, спремним да се суптилно поиграва на самој граници изеђу своје (привидне) приватности и судбине лика кога тумачи, коменатрише Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар