Јубилеји - Вече Енрика Јосифа и Лудмиле Фрајт

У емисији коју посвећујемо јубилеју наших композитора – 95 година од рођења Енрика Јосифа и 100 година од рођења Лудмиле Фрајт, чућете снимак концерта којим је 10. новембра ове године отворен Фестивал БУНТ 7.0 у Дворани Лола у Београду.

Енрико Јосиф је припрадник првих генерација наших стваралаца који су високо образовање стекли на Музичкој академији у Београду. У периоду од 1947. до 1954. године студирао је композицију у класи Миленка Живковића, а 1957. године почиње свој педагошки рад у овој високошколској установи. На челу Удружења композитора Србије био је 1967. и 1968. године.

Опус Енрика Јосифа је обиман и шаролик, а убраја и музику за позориште и филмове. Ипак, његова оркестарска дела сматрају најуспешнијим. Стил Енрика Јосифа данас се сагледава кроз промене стилских образаца српске музике у другој половини прошлог века као један од доследно неокласично оријентисаних, тачније, као необарокно музичко писмо. Композитор је то своје базично опредељење за проширени тоналитет и линеаран формални говор, како је писало у програмској књижици концерта, обојио властитом склоношћу ка емотивно јарким стањима и страсним ерупцијама у којима се звук шири у свим правцима одабраног израза, постаје робусан и са опорим сазвучјима. Са друге стране, Јосифу су пријале мале, умањене форме као што су симфонијски став, симфонијета, свита или сонатина, које је испуњавао високо концентрисаним и временски опширним садржајем. Посебну пажњу посвећивао је певању, односно «песменом говорењу» своје музике и за ту аутономију/хипостазу мелодије најрадије је користио флауту, или хор флаута.

У вечерашњој емисије слушаћете Јосифова дела: Псалмодија И за соло флауту из 1970. године, Монолог из 1975. године, Лугубре и дитирамб за хор флаута и харфу, као и Корал за 13 гудача.

Други део концерта био је посвећен делима Лудмиле Фрајт. Рођена је 1919. године у Београду, у музичкој породици која води порекло из Чешке. Ова ауторка, мало позната ширем аудиторијуму, студирала је на Музичкој академији у Београду композицију у класи код Милоја Милојевића и клавир код Емила Хајека, а дипломирала је 1946. године у класи Јосипа Славенског, као прва жена са дипломом композиције на овој високошколској установи. До 1952. године била је шеф Музичког одељења «Авала филма», а потом је прешла на Радио Београд где је била заменик главног уредника Музичког програма. Творац је чувених циклуса «Музичке вечери Радио Београда» и «Млади који освајају свет».

Лудмила Фрајт није написала много композиција. Током педесетих година прошлог века највише се интересовала за хорску и камерну музику, а била је и прва композиторка електронске музике у историји спрске и југословенске музике, али се тиме њени пробоји не завршавају. Такође, прва је композиторка филмске музике у нас.

У својим делима Фрајтова ствара суптилни звучни универзум, лирски и интиман, окренут према истраживању тембра и отворен за формални експеримент. У том погледу ауторка се није либила јасног модернистичког проседеа, користећи неке од техника присутних у европској послератној аванагарди попут алеаторике, мултимедијалних захвата и електроакустичких истраживања.

Једна од темељних карактеристика дела Лудмиле Фрајт је њено интересовање за звук и звучне могућности људског гласа, пре свега женских гласова, као и високих, резонантних фреквенција које откривамо у објектима попут металних предмета, звона, дечјих играчака, односно у свету комплексног птичјег пева.

Године 1971. настала је дирљива Успаванка за сопран и дечје играчке у којој је ауторка осмислила преплитање света одраслих и деце уз помоћ звукова играчака које је имала у својој кући. Одмах потом чућете и Музику за 13 гудача.

Уредница емисије: Марија Вуковић.

број коментара 0 Пошаљи коментар