Моја књига

Радомир Путник, писац и театролог, говори о томе како је открио драмско стваралаштво Александра Поповића, и зашто драмски текст ''Развојни пут Боре Шнајдера'' сматра изузетно вредним остварењем. Александар Поповић је аутор великог броја драмских текстова и сценарија за телевизијске серије. Његова драма ''Развојни пут Боре Шнајдера'' сматра се једном од најзначајнијих српских драма друге половине 20. века. Радомир Путник говори о квалитетима ове драме, и о Александру Поповићу као писцу.

На велика позоришна врата Александар Поповић је ушао 1964. године када је у Атељу 212 изведена фарса "Љубинко и Десанка" у режији Радета Марковића. Поповић пренебрегава сва до тада важећа правила. Уместо дотадашњег посматрања текућег живота помоћу алегорија код њега налазимо алузију. Јунаци његових драма су ловци у мутном, сналажљиви и несналажљиви, лукави и добродушни, особени по свом аморалном витализму. После драмског првенца, створио је читав низ антологијских драма као што су: "Чарапе од сто петљи", "Развојни пут Боре Шнајдера", "Смртоносна мотористика", "Мрешћење шарана", "Бела кафа", као и представе "Тамна је ноћ", "Чарлама, збогом", "Баш-бунар", "Ноћна фрајла"...

Радомир Путник је писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар. Био је уредник уметничког програма Телевизије Београд, директор драме Народног позоришта у Београду, позоришни критичар листа Политика, главни уредник часописа Сцена и професор драматургије и историје драме и позоришта. Објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа; написао је петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији; направио је више драматизација и адаптација књижевних дела за позориште и телевизију, као и телевизијску серију ''Крај династије Обреновић''.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић

број коментара 0 Пошаљи коментар
Моја књига Моја књига

Аутор:
Војислав Карановић

Емисија о књигама и читању, о књижевности, уметности и стваралаштву. Гости су људи различитих интересовања, различитих занимања и професија. Сваки саговорник издваја књигу коју воли, ону која му је посебно значајна и за коју може да каже: ово је моја књига. [ детаљније ]