Код два бела голуба

Људски лик писаца чија дела волимо да читамо често можемо да упознамо преко писама које су они писали. Барем је тако било у прошлости. Савремена технологија, телефон, интернет и мобилни телефони, то су у знатној мери променили. Јер као и сви други људи, и савремени писци данас у комуникацији најчешће користе на брзину састављене мејлове и СМС поруке које, најчешће, нико не чува. Брзина живота и ту је узела свој данак.

Током 19. и 20. века, када се живело знатно спорије, и комуникација је била другачија. Писци су паралелно са својим делима састављали и писма, трудећи се да она буду јасно и лепо срочена, и њима су се они обраћали другим писцима, драгим особама, родбини или неким институцијама. Та писма писана су са свешћу да ће као документи претрајати, и најчешће су она и сачувана.

У вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'', скренућемо вам пажњу на нека лепа и занимљива писма српских писаца 19. и 20. века. У томе ће нам помоћи књига ''Ковертирана књижевност - лепа писма српских писаца'' Радована Поповића. Завирићемо тако у свет коресподенције Вука Стефановића Караџића, Милице Стојадиновић Српкиње, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Иве Андрића, Анице Савић Ребац, Јована Дучића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Милана Кашанина, Десанке Максимовић и још неких књижевника.

У писмима која су писали, писци често показују свој стваралачки, али и свој људски лик. Било да се неком обраћају за помоћ, да критикују или грде, да исказују чежњу, бригу, тугу, радост или љубав, ова писма писце често приказују - како то рече Исидора Секулић - без шминке и улепшавања.


Аутор емисије: Војислав Карановић

 

број коментара 0 Пошаљи коментар
Код два бела голуба Код два бела голуба

Аутор:
Тамара Крстић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]