Razum i osećajnost

Kompozicije za prirodnu hornu i Erarovu harfu nastale u Napoleonovo doba

Prema sačuvanim svedočanstvima savremenika, Napoleon Bonaparta je svojim muzičarima voleo da kaže „Gospodo, ne tražim vam ništa više osim zvučne izmaglice”. Naime, francuski car je uživao u laganoj, milozvučnoj muzici, koju je, između ostalog, slušao u salonu koji je svake nedelje organizovala njegova supruga Žozefina. Na ovoj prestižnoj pozornici nastupali su najpoznatiji muzičari tog doba, među kojima i harfista Naderman i hornista Divernoa, a čini se da je potonji umetnik došao na ideju da spoji ova dva instrumenta. Ovaj duo je postao posebno popularan u Parizu tokom perioda Prvog carstva, što je dovelo do stvaranja velikog repertoara za ovakve ansamble, bilo da je reč o originalnim delima ili o aranžmanima popularnih operskih tema.

I horna i harfa su krajem 18. i početkom 19. veka doživele velike promene i tehnička unapređenja, ali i usavršavanja tehnike sviranja kojom su proširene mogućnosti instrumenata. Međutim, dok je u ostatku Evrope zbog ovih tehničkih inovacija sve popularnija postajala horna sa ventilima, u Francuskoj je vladala moda zvuka prirodne horne, sa relativno malim dinamičkim spektrom. Sa druge strane, tehnička poboljšanja harfe bila su oberučke prihvaćena, posebno pedalni mehanizam za preštimavanje koji je omogućavao da se izvedu svi tonovi hromatske lestvice. Ovaj instrument je postao posebno popularan tokom perioda Prvog carstva, kada je elita pokušala da obnovi prakse i ukus visokog društva koje je bilo razoreno tokom perioda Revolucije. U večerašnjoj emisiji slušaćete kompozicije Fransoa-Adrijena Boaldijea, zatim graditelja harfi i kompozitora Fransoa-Žozefa Nadermana kao i Frederika Divernoa, horniste i kompozitora, člana kapele Napoleona I napisane za duo koji čine harfa i prirodna horna.

Urednica emisije: Ivana Neimarević



broj komentara 0 pošalji komentar