Svetske muzičke pozornice

Dela Riharda Vagnera (uvertira i muzika preobraženja iz opere Parsifal), Ludviga van Betovena (Peti klavirski koncert u Es duru, opus 73 – Emperor), Kloda Debisija (More) i Kaliope Cupaki (Sapfin skok). Filharmonijom Holandskog radija diriguje Markus Štenc. Solista je pijanista Lars Fogt. Sudeluju: Erik Bosgraf, rekorder, i Matijs Kune, Panova svirala. Snimak je sa koncerta održanog 6. oktobra prošle godine u dvorani Konserthebau u Amsterdamu.

Delo Salto di Saffo - Sapfin skok Kaliope Cupaki premijerno je izvedeno na koncertu. Kako bi dočarala more, ova savremena grčka kompozitorka koristila je slične elemente kao Klod Debisi u svom ostvarenju More, ali je u svoju orkestarsku partituru unela i deonice dva drvena duvačka instrumenta: rekordera i Panove svirale. Delo je pisano po porudžbini čuvene koncertne serije Zaterdah Matine, odnosno Subotnji matine. U intervjuu objavljenom prošlog leta u holandskom dnevnom listu Trau, Kaliope Cupaki ističe sledeće: „Poistovećujem se sa morem, a moja prva sećanja na more datiraju iz vremena kada sam bila veoma mala." Rođena 1963. godine u Pireju, ova kompozitorka već trideset godina živi u Holandiji. Na Kraljevskom Konzervatorijumu u Hagu studije kompozicije je pohađala kod Luja Andrisena.

Međutim, na njen profesionalni i privatni život snažan uticaj ima grčko poreklo. Kao u oratorijumu Edip koji je pisala 2014. godine, koristeći mit o starogrčkom heroju, i u delu Salto di Saffo - Sapfin skok inspiraciju je pronašla u životu grčke pesnikinje Sapfo. Prema predanju, Sapfo se bacila sa litice zbog neuzvraćene ljubavi prema mladom mornaru zvanom Faon. Kaliope Cupaki ističe da je u delu ostvarila autobiografsku vezu sa pesnikinjom. Naime, kako kaže „Kada sam bila u ranim dvadesetim plovila sam brodom koji me je prvi put doveo u Holandiju. Kao mlada kompozitorka, htela sam svoj rad da predstavim čuvenom Luju Andrisenu, u nadi da ću sa njim nastaviti dalje studije. Bila je noć i sve je bilo tamno, video se samo svetionik. Mislila sam o svemu što sam ostavila i bilo mi je teško. Plakala sam... U tom smislu, Salto di Saffo - Sapfin skok predstavlja jedan od mojih muzičkih autoportreta, kao što su Sapfine suze. Ali naziv Sapfin skok ne odnosi se direktno na sam čin izvođenja skoka, već na mesto na kojem se to dogodilo, a to je grčko more."

Delo je zasnovano na antifonom principu pitanja i odgovora. Muzički motivi putuju od orkestra do solistā i nazad. Povremeno solisti, muzicirajući na rekorderu i Panovoj svirali, koriste mikro-intervale, iako je partitura u velikoj meri obojena dugim notnim trajanjima, koji nalikuju kantus firmusima i crkvenoj muzici Vizantije. Pored ovih, dugih melodija, u delo su utkani i brzi tonski talasi koje izvodi orkestar, a koje kompozitorka naziva „harmonski oblaci".

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić


broj komentara 0 pošalji komentar