Muzika viva – 66. Međunarodni Rostrum kompozitora

Dela koja su predstavljala selekcije Letonije i Poljske na ovogodišnjem izdanju ovog radijskog takmičarskog fesitvala, koji je održan u mestu San Karlos de Bariloče u Argentini u maju.

Kompozicija Halni Slavomira Kupčaka je ušla među preporučena dela ovogodišnjeg Rostruma. Ovo ostvarenje napisano je za flautistu improvizatora i elektroniku. Sam termin halni, na poljskom jeziku, označava termički, fenski vetar koji se stvara na prostoru Slovačke i Poljske duvajući sa sa Tatra prema nizijama Gornje Šleske. Plahovit je i donosi oluju. U svom delu Kupčak se oslanja na konceptualnu ravan „razlika u pritisku" zbog kojih vetar nastaje, prevodeći ih u jukstapoziciju nekongruentnih zvukova i struktura rane muzike, popa, alternativne i densa. Pored toga, on polarizuje same izvore zvuka – grafičku notaciju koju koristi flautista za svoju slobodnu improvizaciju i precizno „notiran", odnosno, dovršen kompjuterski part. Kupčak je inače izuzetno aktivan na polju savremene komponovane i elektrokustičke i radiofonske muzike, i pripada srednjoj generaciji poljskih kompozitora i muzičara koji su prigrlili eksperimentalnu praksu, nove medije i raznolikost pojavnosti muzike danas, poput Sezarija Duhnovskog, Agate Zubel, članova Cikada gudačkog kvarteta i drugih.

Kompozicija Robotron Pavela Malinovskog svoj naziv je dobila po imenu najvećeg proizvođača elektronskih uređaja u Istočnoj Nemačkoj. Oslanjajući se na fenomen ostalgije – nostalgije za istočnim blokomi savremenih pokušaja da se rekonstruiše zvuk danas izgubljenih elektronskih instrumenata, Malinovski od ansambla, deleći ga na grupe, stvara jednu vrstu virtualnog sintisajzera. Sempler, sa ljudskim glasom, samo daje nazive određenih karakteristika analognih sintisajzera poput osiclatora, raznolikih filtera, tako da slušalac prisustvuje „evokaciji" prezentacije mogućnosti jednog takvog uređaja u akustičnom domenu.

Petominutni komad Koreni za osam glasova i elektroniku, letonske autorke Ane Kirse, koja spada u red najaktivnijih mlađih autora u ovoj zemlji, je odlomak iz većeg ostvarenja, tačnije Opere drveća – oborena stabla koju će Ana Kirse premijerno predstaviti publici 17. avgusta u dubokim šumama severne Finske. To je kamerna opera za vokalnu grupu, instrumentalni ansambl i elektroniku inspirisana knjigom „Skriveni život drveća" nemačkog naučnika Petera Vollebena. Ideja kompozitorke je da podari drveću glas i da omogući šumi da ispriča svoju priču kako bi naučila publiku da posmatra prirodu i njene procese.

Ostvarenje za meštoviti hor i violončelo Kada Jekabsa Jančevskisa, pobednik je Rostruma u kategoriji kompozitora do trideset godina. Ovaj letonski umetnik, rođen 1992. godine, spada u red najizvođenijih i najcenjenijih mladih autora svoje zemlje. Od najranijih dečačkih dana se bavi muzikom, pokazujući izuzetan talenat. Završio je Letonsku muzičku akademiju, gde trenutno pohađa master studije. Takođe, predaje komponovanje pri Horskoj školi Katedrale u Rigi i rukovodi nekolicinom vokalnih i horskih ansambala. Muzika ovog autora je nekomplikovana, bliska i topla, nepatvorena, napisana u tonalnom i prijemčivom ključu. Ona se ne stidi svoje emotivnosti, kontemplativnosti, ali i kompozicione rigoroznosti u ključu baltičkog postminimalizma. Horska muzika zauzima najvažniji deo dosadašnjeg Jančevskisovog opusa, ali mladi autor piše i za film i pozorište, za koje je vezan od detinjstva. Kompozicija Kada Jekabsa Jančevskisa je napisana na tekst Vilijema Šekspira iz druge scene trećeg čina „Romea i Julije".

Urednica Ksenija Stevanović

broj komentara 0 pošalji komentar