Imaginarni pejzaži

Premijera albuma „Black Isle” (Crno ostrvo) Manje Ristić koji je objavljen krajem maja za američku diskografsku kuću Flag Day Recordings.

U naslovu albuma Black Isle kriju se predeli ostrva Korčula, sa kojim je Manja Ristić povezana porodičnim vezama. Grci su ovo ostrvo nazivali Korkira Melaina – Crna Korkira zbog gustih šuma crnog bora koje su krasile u antici ovaj komad zemlje u Jadranskom moru. Mnogo godina kasnije, 1967. godine Lik Ferari je svoje ostvarenje Presque Rien – Gotovo ništa, antologijsko delo dokumentarnog saund arta, oformio na osnovu snimaka „jutara" u malom primorskom mestu, tačnije u Vela Luci na Korčuli. Naša violinistkinja, kompozitorka i saund umetnica Manja Ristić na sličan način „beleži" svet ovog ostrva i drugih mesta oko sebe, a na albumu Black Isle daje sumarni presek svog stvaralaštva poslednjih godina. U srcu njene poetike je svet koji nas okružuje, koji ona osluškuje, a potom i zapisuje na svojim mnogobrojnim terenskim snimcima. Mikrofon je u neku ruku olovka kojom Manja ispisuje prostore u kojima se kreće, pojave koje vidi, ljude sa kojima diše i fenomene koji je prožimaju. U ovom pogledu ona posebno vešto radi sa hidrofonima i kontaktnim mikrofonima, koji beleže „mikrorealnost" našeg sveta postojanja. Drugi domen njenog izraza je izgovorena reč - poezija ili usputni govor – koji uvek romori u pozadini ili izlazi na površinu njenih zvučnih slika. Treći domen stvaralaštva Manje Ristić jeste zvuk sam - bilo da se radi o alikvotnim, frekvencijskim vibracijama ili o zvuku kao događaju, koji proizvodi na svom instrumentu violini, kao čistu energetsku informaciju i kao marker trenutka. Intuitivno, maštovito, ali minuciozno i promišljeno Manja Ristić sagledava tačke povezivanja sveta, ljudi i iskustva u zvuku, dajući svojim delima specifičan sinestezijski i polivalentni karakter.

Na albumu Black Isle ove tri linije se sustiču u bogate, proživljene numere, koje traže od slušaoca da usmeri svoj sluh u dubokoj koncentraciji. Imperativ i urgencija, koji isijavaju iz naizgled običnih zvukova mreškanja vode ili udaraca talasa o stene, nagone nas da pokušamo da dokučimo svo bogatstvo soničnih odnosa sveta oko nas. Manja Ristić nam otvara svoju slušalačku škrinju da bismo u njoj pronašli nama bliske sonične predmete i čuli njihovu emotivnu ovojnicu. Album Black Isle je svakako jedan od najuzbudljivijih albuma ambijentalnog saund arta koji je proistekao na našoj i regionalnoj eksperimentalnoj muzičkoj sceni. Numere na ovom albumu su isprepletane suptilnim asocijacijama i poetičnim korespondecijama, koje sa svakim novim slušanjem otvaraju još jednu neočekivanu dimenziju svog akustičnog postojanja.

Urednica Ksenija Stevanović

broj komentara 0 pošalji komentar