Hipokratija

Dokle smo stigli sa primenom transplantacije matičnih ćelija u lečenju malignih bolesti dečjeg doba?

Gošće današnje Hipokratije su: dr. sc. med. Dragana Vujić, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži i Laboratorije za kriobiologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „dr Vukan Čupić" u Beogradu, i prim. dr. sc. med. Zorana Andrić, načelnica Odeljenja za tipizaciju tkiva i Međunarodnog registra potencijalnih davalaca u Institutu za transfuziologiju Srbije.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut" u Srbiji od malignih bolesti godišnje oboli do 340 dece mlađe od 19 godina. Najzastupljeniji oblici raka su: leukemije, tumori mozga i limfomi. Skoro dve trećine umrle dece uzrasta su do 15 godina. Uzroci malignih bolesti dece znatno se razlikuju od onih u populaciji odraslih. Odavno su poznati faktori rizika za nastanak malignih oboljenja kod odraslih: pušenje cigareta, alkoholizam, izloženost kancerogenim materijama na radnom mestu itd. S druge strane, u dečjem dobu postoje urođene bolesti kod kojih je veća verovatnoća da se pojave maligna oboljenja, ali tačan uzrok bolesti često ostaje nepoznat. Transplantacija matičnih ćelija, od kojih u zdravom telu nastaju svi elementi krvi koje nazivamo krvnim zrncima, relativno je nov, komplikovan i skup metod.

Matične ćelije se unose u krv kad kostna srž, usled bolesti, ne funkcioniše dobro, kao što je slučaj kod nekih retkih, urođenih, ali i onih zloćudnih, poput leukemija visokog rizika i ponovnih pojava limfoma, tj. karcinoma limfnih čvorova. Poslednjih godina primenjuje se vrlo opsežna terapija tzv. reinfuzijom matičnih ćelija, što je deo protokola za lečenje nekih čvrsto uobličenih karcinoma u dečjem dobu. To su uglavnom visokorizični neuroblastom i Juingov sarkom, kao i drugi tumori otporni na svaku terapiju. U Srbiji se godišnje kod 30-33 obolele dece uzrasta od 0 do 20 godina koja boluju od različitih krvnih, imunoloških ili metaboličkih bolesti, postavlja indikacija za transplantaciju matičnih ćelija krvnih elemenata. Kako je reč o specijalizovanoj i veoma skupoj terapijskoj proceduri i kako u našoj zemlji ranije nije bio razvijen odgovarajući pedijatrijski projekat, 1994. godine donet je Program osnivanja i rada Odseka za intenzivnu terapiju i transplantaciju matičnih ćelija u Službi za hematoonkologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „dr Vukan Čupić". Ministarstvo zdravlja Republike Srbije usvojilo je Program i donelo odluku o njegovoj realizaciji. Republički zavod za zdravstveno osiguranje Srbije obezbedio je sredstva za nabavku dela opreme i građevinske radove, koji su prvo obavljeni od 1995. do 1996. godine. Deo opreme za Odsek intenzivne terapije obezbeđen je angažovanjem Udruženja roditelja dece obolele od leukemije i drugih malignih bolesti „Zvončica", koje je formirano pri Institutu. U formiranju Laboratorije za kriobiologiju pri Odeljenju za transplantaciju kostne srži pomogla je humanitarna organizacija Nuova Frontiera (Italija), a tokom 2001. godine, angažovanjem lekara iz Bolnice „Sveti Đerardo" iz Monce, stigla je je donacija grupe L'Espreso, čime su značajno poboljšane terapijske mogućnosti i omogućeno napredovanje Odeljenja za transplantaciju. Razvojem Laboratorije za kriobiologiju stvoreni su uslovi za kriokonzervaciju i čuvanje humanih ćelija i više različitih tkiva čiju tipizaciju obavlja prim. dr Zorana Andrić. Profesorka Dragana Vujić ističe herojske poduhvate njenih starijih kolega koje su još sedamdesetih godina prošlog veka u Institutu za majku i dete počeli sa transplantacijama kostne srži. 

Izgradnja Nacionalne banke krvi pupčanika, bitne za čuvanje matičnih ćelija, započeta je aprila 2013. godine i ove godine se očekuje nastavak radova. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije finansira projekat čiji je osnovni cilj obezbeđivanje uslova za transplantaciju matičnih ćelija krvi oboleloj deci u Srbiji.

Emisiju priprema prof. dr Momčilo B. Đorđević.

broj komentara 0 pošalji komentar