Наташа и Уна - Само без страха

Извођачи: Наташа и Уна
Назив песме: Само без страха
Музика: Предраг Вукчевић, Марко Стојановић Луис, Петар Зоркић
Текст: Наташа Губеринић, Предраг Вукчевић, Уна Сенић, Немања Костић

САМО БЕЗ СТРАХА

Само без страха, пусти глас
Неко жели да те чује, ниси сама, има нас

Покажи моћи, отвори очи
И загрљај је победа, и победа је пољубац

Ти, питај, волим те биће одговор
Питај, ја ћу се вратити на то
Затвори очи, идемо, водим те, идемо

Сад добро знаш, шта је шта
Немој да те води страх
Сваки дах дај да живи љубав
Ти буди светло, буди сјај
Буди сунце кад је мрак
Друго име ти је љубав

Само без страха, пусти глас

Некад свемир те је мазио његовим прстима
А сад та рука коју волиш ти све одузима
Мораш све да даш а да примиш само ударац
Љубав дајеш, кажу људи љубав се не узвраћа

А ти ниси рођена да би била вођена
Рођена си слободна а неослобођена
Рођена си да живиш а не да чекаш крај
Прати своје срце у њему је пут за рај

Ти, питај, волим те биће одговор
Питај, ја ћу се вратити на то
Затвори очи, идемо, водим те, идемо

Сад добро знаш, шта је шта
Немој да те води страх
Сваки дах дај да живи љубав
Ти буди светло, буди сјај
Буди сунце кад је мрак
Друго име ти је љубав
Ти буди светло, буди сјај
Буди сунце кад је мрак
Друго име ти је љубав

Сад добро знаш
Шта је шта
Немој да те води страх
Сваки дах дај да
Живи љубав
Ти буди светло, буди сјај
Буди сунце кад је мрак
Друго име ти је љубав

Само без страха
Пусти глас

Наташа и Уна су јединствени спој, више него добре понаособ а савршене заједно - као џин и тоник, со и бибер, мед и млеко. Они који су се са Униним оштрим језиком упознали још преко наше прве женске хип-хоп групе „Бичарке на трави" или ових дана у јутарњем програму Плеј радија, а Наташиног моћног гласа се сећају из ТАП 011 или је религиозно прате на наступима са „Ди луна блуз" бендом за које се увек тражи карта више - они можда и знају шта да очекују од ове две феноменалне жене на Беовизији. Остали, нису ни свесни шта их чека!
Љубав и искуство коју су преточиле у песму „Слободна" створили су јединствен спој музике и поруке; јединствен баш као што су и оне - џин и тоник, со и бибер, мед и млеко - Наташа и Уна.

Петар Зоркић је рођен 20.11.1986. године у Бангкоку (Тајланд). Завршио је основну школу и Филолошку гимназију у Београду, а дипломирао на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду. Као мулти-инструменталиста (гитара, бас гитара, перкусије) активно почиње да се бави музиком 2003. године када са пријатељима оснива рок/блуз бенд „Марон Шо" са којим издаје свој први албум 2006. године. Са овим бендом Петар наступа на Бир фесту у Београду 2007. године и бележи пуно наступа широм Србије у оквиру каравана Радија 202, али и самостално. Након неколико година рада у бенду, Петар шири област интересовања у оквиру различитих музичких жанрова и почиње самостално да пише музику, аранжмане и текстове и да шири сарадњу са многобројним музичарима различитих музичких сензибилитета. Сарадњу започиње са Марком Луисом на његовом дебитантском албуму „Шајн он ми" на којем уз Марка потписује музику, аранжмане и текстове. Сарадњу са Марком Луисом наставља радећи на његовом другом албуму „Бескрај", као и на наредном албуму „Еуридика" где је такође потписан као композитор и аранжер. У сарадњи са Божом Врећом, снима бас гитаре на Божином албуму под називом „Пандора". Ради као аранжер, гитариста, бас гитариста, перкусиониста и текстописац на синглу америчког извођача Рона Холсија под називом „Српкиња". Стални је члан бенда „Лејди Јелена" (Јелена Петошевић) као перкусиониста. Активан је и као перкусиониста на клупској сцени код нас већ дуги низ година где сарађује са многим музичарима. Издао је пет синглова од јуна 2018. године, као кантаутор под називом „ПетарЗ", а тренутно припрема свој дебитантски албум који ће бити објављен 2019. године.

Марко Стојановић Луис је рођен 25.01.1985. у Минхену у Немачкој где је завршио основну школу, економску школу и школу за перкусије у склопу Минхенског конзерваторијума. Професионално се бавио кошарком од 1999. до 2006. године. Марко се преселио у Београд 2007. да би уписао Факултет драмских уметности на катедри за Снимање и дизајн звука што је успешно дипломирао. Паралелно са факултетом, Марко је свирао перкусије са својим оцем Љубишом Стојановићем Луисом. Са ауторским соул бендом „Маракуја" издао је два албума. Марко Стојановиђ Луис је члан клупског бенда „Ст. Луис бенд" који је активан и успешан на клупској сцени у Србији и региону од 2008. године. У мају 2015. године Марко је издао свој први солистички албум под називом „Шајн он ми", који је комплетно на енглеском језику. Од тада се посвећује соло каријери на којој и данас вредно ради. Његов други албумом „Бескрај" обилази цео регион што на фестивалима тако и на самостално организованим концертима и доноси му велики успех. Турнеја „Бескрај" још увек траје те Марко упоредо ради и на новом албуму под називом „Еуридика" као и на организацији турнеје по региону и Европи. Поред ауторских албума, Марко Лоуис је учествовао у многобројним музичким пројектима и био је гост у различитим еминентним саставима.

Предраг Вукчевић је рођен 25. децембра 1978. у Београду. У музичкој, односно у индустрији забаве, активан је од средине деведесетих под различитим уметничким именима. Први је и један од неколицине домаћих Ди Џејева који су званично наступали на Главној бини Eгзит фестивала (2003), а био је и званични Ди Џеј „BBoy Battle of the Year" такмичења Србије и Црне Горе у периоду 2001 - 2003. Бине је делио са многим познатим иностраним и регионалним извођачима. Сарадњу са продуцентом Миланом Станковићем - Севдах Бејби започиње 2005. године као текстописац на неколицини његових нумера објављених на енглеском језику за иностране издавачке куће.

Од 2007. године улази у музичко новинарство и теорију и објављује мноштво утицајних чланака и есеја о хип-хоп и фанк култури у магазинима Попбокс, Хупер и сл.
Одабрани стихови Предрага Вукчевића, као примери његове реп поетике представљени су у књизи "Philosophy анd Hip-Hop: Ruminations on Postmodern Cultural Form" (Palgrave Macmillan, New York, 2014) професора Dr Juliusa Baileyja, где су, уз стихове великана афроамеричке реп традиције попут Rakima, Jay Zja, Andrea 3000 и других издвојени и препознати као глобална иновација поетског израза у реп музици.

Немања Костић - ко га зна, зна га као радијског човека. Већ двадесет година воли да прича о музици, а сад се нашао у ситуацији да ће неко на неком радију причати о њему. Не зна како да се осећа по том питању; далеко му је важније што напокон разуме како једна песма може да има чак 4 писца. Тешко да ће ових дана напуштати место директора Плеј радија. Осим ако га ова феноменална екипа не позове поново.

број коментара 0 Пошаљи коментар