Манојло I Комнин

Византијски цар Манојло I Комнин активно је учествовао у династичким превирањима великих жупана у Рашкој.

Манојло Комнин је био византијски цар (1143–1180) из династије Комнин. Током своје владавине покушао је да, попут Јустинијана, освоји подручје некадашњег Западног римског царства и да обнови Римску империју.

Са тим циљем је извршио инвазију на јужни део данашње Италије, сарађивао са Ватиканом и крсташима, са којима је заједнички напао Египат.

На Балканском полуострву успео је да потисне Мађаре и помери северне границе Царства на Дунав и Драву.

Такође је потчинио све српске области са њиховим локалним владарима. Са циљем јачања одбране северних граница, обновио је и проширио Београдску тврђаву и додао јој кастел у облику делтоида.

Активно је учествовао у династичким превирањима великих жупана у Рашкој, у којој је на крају поставио на власт Тихомира, да би после нових преврата признао Стефана Немању (1166. или 1168–1196) за великог жупана Рашке, када му се он обавезао на вазалство.

Пред крај своје владавине, доживео је тежак пораз од снага Иконијског султаната Турака Селџука у бици код Мириокефалона 1176. године.

После Манојлове смрти, наследио га је син Алексије (1180–1183), али су убрзо Византију захватиле унутрашње борбе које су на крају довеле до уплитања крсташа и првог пада Цариграда и слома Византије 1204. године.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 19. феб 2018, 20:16)
anonymous [нерегистровани]

Како сам мислио да су Византија и Србија

биле братске државе и да су биле у савршеним односима?
Како?
Значи,ни они нас нису волели, већ само из користи?