Серија "Немањићи", ко је био Добромир Стрез

Стефан Немањић сам је признавао да није могао ни слутити да ће му бугарски великаш Стрез, кога је узео у заштиту, брзо добро злим вратити. Ово је прича о вероломном српском савезнику из пера историчара Станоја Станојевића.

При опсади Солуна убијен је 1207 год. бугарски цар Калојован, пријатељ Стеванов. У Бугарској су тим поводом и после тога настали велики немири, борбе и метежи. Калојован је био успешно сузбио непокорно племство и спровео државно јединство.

Његовом смрћу уништен је поредак, који је он био створио, а локалне власти су се појавиле на све стране и ојачале су. После кратког времена докопао се у Бугарској власти неспособни и крволочни Борил.

Иако је дошао на престо помоћу бољара, противника Калојованове политике, Борил се убрзо уверио да је боља она политика коју је водио Калојован, па је и он пошао његовим стопама, али је услед тога дошао у сукоб са својим пријатељима и присталицама, и почео је против њих борбу до истребљења.

Он је пре свега прегао да уништи Калојованове рођаке и локалну бугарску аристократију. У раду на томе поступао је без обзира и без скрупула, одузимао им је земље и поседе, прогонио их и убијао.

Борилова жртва био је, међу осталима, и рођак Калојованов Добромир Стрез, господар земаља око доњег Вардара. Прогнан из своје области, Стрез је са доста својих присталица побегао Стевану (Немањићу, старија српска историографија користила је име Стеван уместо Стефан - прим. ред.) и затражио уточиште, заштиту и помоћ.

Стеван је Стреза радо примио, помогао му је и подржавао га је, - мада је међу Стевановим великашима било доста њих, који су били против те авантуре и експеримента са Стрезом, - да би имао у рукама једног Бориловог противника, кога је могао против њега употребити. Борил је видео, да му са те стране може запретити озбиљна опасност, па је тражио да му Стеван изда Стреза.

Кад је Стеван одбио Борилов захтев, он удари на Стевана, али буде сузбијен, а Стеван продре у Вардарску долину, заузме простране крајеве на доњем Вардару и постави Стреза за господара тих земаља са средиштем у тврдоме Просеку, где је он онда почео око себе окупљати своје присталице и Борилове непријатеље.

Стеван је на тај начин добио повода да узме учешћа и да дође до утицаја у решавању унутрашњих питања у Бугарској. С те стране су се сада отварали лепи изгледи за успешан рад на југу Стеванове државе, дакле у крајеве, које је Немања обележио као правац српске етничке и државне експанзије. Српску експанзију на север спречавала је Угарска.

За живота Калојована, са којим је Стеван био у пријатељству и коме је био обавезан, није било могуће предузети ма шта ни према југу. Сада се Стевану дала прилика да настави рад на тој страни. Стрез је свакако признавао Стеванову врховну власт, али се иначе понашао као самосталан господар, склапао је савезе, правио је разне политичке комбинације и водио је ратове.

(...)

Несталан по природи, а без ширих погледа и веће концепције, без скрупула, a са уским и ситничарским политичким хоризонтом, Стрез је често мењао своју политику и окретао је држање према својим тренутним склоностима и користима.

Он се вероватно побојао да ће се Стеван сувише оснажити, његов потчињен положај према Стевану постао му је несносан, можда је играо улогу и новац, а свакако и други разлози, који нама нису више познати, - тек Стрез је одустао од Стевана, одметнуо се од њега, почео је да узнемирује Стеванове границе и спремао се на отворен рат против Србије.

Занимљиво је да Стеван на Стреза, када се он одметнуо и када је почео показивати очиту тежњу да удари на Србију, није пошао са војском, него је замолио свога брата Саву да оде Стрезу и да га убеди да je у његовом интересу да не напушта дотадашњу своју политику и како је за њега боље да остане у добрим односима са Стеваном.

Јер, Стеван га је у невољи примио, није га хтео издати непријатељима, због њега је био нападнут од Борила и Хенрика, и напослетку, или пре свега, Стеван му је дао земље којима влада, учинио му је много и чинио му је само добро. Стога је за њега боље да остане веран Стевану, него да стане уз његове непријатеље и да се бори против свога добротвора.

Али Савина мисија код Стреза није успела. Ма како да су били јаки и добро поткрепљени разлози, које му је Сава износио, Стрез је остао тврдоглаво упоран и није хтео да напусти нови правац своје политике. Али његове погледе и назоре у томе правцу није делила сва његова околина.

Било је око њега људи који су били уверени да је и за њих и за њега боље да се држе Стевана и Србије, него да се упуштају у борбу са својим добротвором и заштитником. Можда је међу тим људима превлађивао и на њихово уверење утицао и страх од Борилове освете, ако Стрез одустане од Стевана и приђе Бугарској.

Сава је добро знао да у Стрезовој околини постоји таква струја и да тамо има људи, који су противни промени Стрезове политике, те се он на њих ослонио, и са разлогом надао да ће та странка сама решити постављено питање.

Видећи да неће успети да повољно сврши своју мисију, Сава је прекинуо са Стрезом преговоре и спремао се да крене натраг у Србију. Ту ноћ међутим Стреза убије неко од његових људи.

Стеван се на тај начин опростио једног незахвалног пријатеља и спасао се једног озбиљног противника. Али Стевану такво решење овог питања није донело никакве користи. Стрезову област је одмах заузео Борил, и Стеван није ни покушао да на тој страни нешто озбиљно предузме, једно што је добро осећао да је за тако предузеће војно слаб, и друго, што су крајеви, које је био држао Стрез, били још сувише далеко од базе Стеванове државе, да би их он могао, све кад би их и узео, задржати у својој власти. Српско надирање ка југу било је у тај мах задржано, и Стеван на тој страни и у томе правцу није после тога више ништа предузимао.

Преузето из књиге "Немањићи - Немања, Стеван, Свети Сава" Станоја Станојевића (1874 - 1937). Издање РТС-а, 2018. године. Биографије тројице Немањића су дате према оригиналним сепаратима из 1933, 1934. и 1935. године.

број коментара 0 пошаљи коментар