Srbima u Albaniji najteže

Srbi u Albaniji treba da su prioritet matici jer im je položaj tamo nesumnjivo najteži u poređenju sa srpskom manjinom u ostalim zemljama regiona, stav je predsednika Udruženja srpskog naroda "Morača-Rozafa" u Albaniji Pavla Brajovića Jakoje.

"Premda su ustavnim promenama u Albaniji, pre dve godine, Srbi priznati kao manjina, zajedno sa još osam ostalih manjina - među njima i oni slovenskog etničkog porekla kao što su Crnogorci, Bošnjaci, Goranci, Makedonci i Bugari - to ipak nije dovoljno", rekao je Brajović precizirajući da se i u praksi moraju sprovesti suštinske promene a to još uvek nije slučaj.

Govoreći za Program za dijasporu RTS-a Brajović je naglasio da bi trebalo, nakon ovog dugo čekanog ustavnog priznanja Srba u Albaniji kao nacionalne manjine, da se donesu i podzakonska akta koja bi konkretizovala praktična rešenja kojim bi se regulisale potrebe svih manjina.

"Donošenjem podzakonskih regulativa koje proizilaze iz ustavnih rešenja rešilo bi se pre svega osnivanje obećanog i izuzetno važnog Fonda za razvoj manjina čime bi država finansijski pomagala manjine", kaže Brajović, dodajući da je sve to, na žalost, stalo zbog aktuelnih političkih dešavanja u Albaniji - snažnih opozicionih demonstracija protiv postojećeg režima i zahteva za promene.

"Na drugoj strani ni sama matica Srbija ne uviđa dovoljno ozbiljnost naše teške situacije koja bi mogla, ako se ništa ozbiljnije ne preduzme, da nas odvede u teško zaustavljiv proces asimilacije i gubljenje nacionalnog identiteta, srpskog", upozorava Brajović.

Odgovarajući na pitanje šta bi tu matica Srbija mogla da uradi Brajović poručuje da je dovoljno da prihvati sve ove njihove projekte koje je Udruženje "Morača-Rozafa" uputilo nadležnim ministarstvima u cilju očuvanja identiteta Srba u Albaniji.

"Na žalost, naš poslednji zahtev za odobrenje 40 hiljada evra, koji su potrebni za minimalno funkcionisanje naše zajednice u smislu ostvarenja osnovnih planiranih aktivnosti nije odobren, i mi smo, od Ministarstva inostranih poslova i Uprave za dijasporu dobili svega 3000 evra", rekao je Brajović, ističući da ta suma asolutno nije dovoljna.

Tražena suma od 40 hiljada evra pre svega je potrebna za troškove osnivanja Srpskog kulturnog centra, dvočasovnog nedeljnog televizijskog programa na srpskom, kao i za obezbeđivanje adekvatnog prostora za biblioteku, rekao je Brajović.

Odgovarajući na pitanje šta je sa dugo najavljivanom izgradnjom Srpske kuće u Skadru, po uzoru na onu u Podgorici, Brajović je rekao, uz podsećanje da im je to lično predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine obećao, da po tom pitanju još uvek nije ništa urađeno, ali da se ipak nada da će to da bude realizovano.

Izgradnjom Srpske kuće oslobodili bismo se sadašnjih veoma visokih kirija za iznajmljivanje prostora i u isto vreme, pod jednim krovom imali bi smo sve naše institucije kao što su planirani Srpski kulturni centar, biblioteku, prostor za nastavu srpskog jezika, ali i prostore za mnoge druge aktivnosti, istakao je Brajović.

Jedno od važnih pitanja za Srbe u Albaniji jeste i pitanje dobijanja dvojnog državljansta, odnosno da, pored postojećeg državljanstva Albanije, mogu da dobiju i državljanstvo Srbije, rekao je Brajović, dodajući da taj proces sada ide veoma sporo zbog nedopustivih birokratskih problema sa kojima se tražioci dvojnog državljanstva susreću u Srbiji.

Do sada je dvojno državljanstvo uspelo da reši tek samo pedeset i dvoje zainteresovanih lica što je zaista veoma malo jer je interes daleko veći, rekao je Brajović.

Apelujući na vlasti u Srbiji da olakšaju i ubrzaju postupak sticanja dvojnog državljanstva Brajović navodi primer problema sa kojima se suočavaju Srbi islamske veroispovesti, kojih je u Albaniji priličan broj, a od kojih se zahteva, što je apsurd, naglašava Brajović, da prilože i krštenicu(!?).

Podsećajući da se u Albaniji Srbima osećaju, ne samo pripadnici slovenskog pravoslavnog stanovništva, već i oni slovenski pripadnici koji su islamske i katoličke veroispovesti, kao i da se ta činjenica mora respektovati, Brajović ukazuje na podatak da su i u samom njihovom Udruženju „Morača-Rozafa" članovi islamske veroispovesti veoma aktivni i imaju važna zaduženja.

Ističući da osim postojećeg Udruženja Morača-Rozafa u Skadru, postoje još tri srpska udruženja - u Tirani, Lješu i Draču, Brajović napominje da su ona jedinstvena sa ovim udruženjem u Skadru, kao i da su blisko povezana i da međusobno sarađuju.

broj komentara 0 pošalji komentar