O Srbima u Nemačkoj u novoj knjizi Marka Lopušine

Knjiga "Srbi u Nemačkoj" Marka Lopušine predstavljena je u Matici iseljenika i Srba u regionu. Objavljena povodom 50 godina od sklapanja sporazuma između Jugoslavije i Nemačke o odlasku naših radnika na privremeni rad, autor je opisao stvaranje srpske zajednice u Nemačkoj, od prvih crkava SPC preko klubova do udruženja i saveza.

Posle knjiga o Srbima u Americi, Australiji, Rusiji, Istočnoj Evropi, pred čitaocima je nova knjiga Marka Lopušine - „Srbi u Nemačkoj". Istraživanja duga skoro četiri decenije, uobličena u ovoj knjizi, poklopila su se sa pedesetogodišnjicom od sklapanja sporazuma između Jugoslavije i Nemačke o odlasku naših radnika na privremeni rad.

A po čemu je to srpska zajednica u Nemačkoj posebna?

„Zbog toga što je najvrednija i najbogatija. Nisu oni samo gostujući radnici, gastarbajteri, kako ih nazivaju Nemci, već su oni tamo domaći, dosta njih je uzelo nemačko državljanstvo. I kao što kaže moj prijatelj iz Berlina Đura Plavšić, poznati graditelj i patriota, preko 300 milijardi maraka vredi ono što su Srbi i Jugosloveni srpskog porekla za ovih 50 godina napravili i izgradili u Nemačkoj", kaže Lopušina.

U knjizi ovog vrsnog poznavaoca našeg rasejanja opisano je stvarnje srpske zajednice u Nemačkoj, od prvih crkava preko klubova do udruženja i saveza. Danas tamo živi više od 400 000 Srba, među kojima je puno naučnika, umetnika, profesora, lekara...

„U razgovorima sa pojedincima dolazi do onoga što je važno za današnji trenutak, zašto ljudi odlaze iz Srbije, šta su im osnovne prepreke tamo i kada dođu šta preporučuju da se radi da bude bolje. On je najbolji u onom delu gde dođe do konkretnog pojedinca, kakve i vi srećete u ovom poslu, a onda sa njim napravi mali ili veći razgovor i iz njega izvuče ono što je najzanimljivije za nas koji smo ovde, tako da ga čas posla osvetli sa nekoliko farova sa jedne, druge, treće strane, i prepuna je dragocenih podataka o tome kakva je veza Srba i Nemaca uopšte, pominje lužičke Srbe, povode za iseljavanje koji su došli posle Drugog svetskog rata, migracije, emigracije, ekonomske razloge ", kaže urednik Izdavačke kuće „Prometej" Zoran Kolundžija.

Seoba radne snage i stručnjaka traje i danas. Najvažnije od svega je, kaže Lopušina, da su ti ljudi bili i ostali verni Srbiji, brinu i pomažu otadzbini, a primera za to je puno.

A Marko Lopušina je već na novom zadatku, istražuje srpsku zajednicu u Turskoj, a izdavaču je već predao rukopis knjige „Srbi u Austriji".

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 09. jun 2019, 01:12) - Хајди [neregistrovani]

Хвала !

О једној планетарној Србији, Србима и српској заједници на свим меридијанима која битише са друге стране "тарабе" недовољно се пише, истражује и изучава. Вредно штиво за стручњаке о дијаспори, којих је , недовољно, а и у земљи порекла нису ни институционално установљени. На пример: где је катедра за изучавање српске дијаспоре на једном од факултета друштвеног усмерења? Зашто нисмо установили звања на универзитетском нивоу која би се односила на познавање и рад са сопственим расејањем, јер имамо вишемилионску дијаспору која то заслужује. Ако у земљама битисања постоје стучњаци са академским звањима који се баве мигрантима, мигрантских заједницама и образовањем, културом, пројектима, интеграцијом, итд., како то да Србија која има толико бројно и успешно расејање нема стручњаке за дијаспорску проблематику...?!?Хвала Марку Лопушини и мр Живку Марковићу на пионирском истраживачком раду, записима о историјату бивствовања наше заједнице изван " домаје". Остаје им још да све што публикују не остане само доступно читаоцима на српском језику, већ да се преко фондова земаља битисања и земље порекла затражи новчана потпора за издања на званичним језицима земаља о којима се пише: немачком, енглеском, турском, француском и другим језицима.