Скривени шампионат

Прво је била Француска: Формула 1 је досадна, ужас, ко то још гледа, нема ту правог тркања, све се унапред зна; две недеље касније дошла је Аустрија: каква трка, па ово је феноменално, невероватно уживање, ово може само Формула 1… Без обзира да ли припадате прво- или другопоменутој школи мишљења – а сва је прилика да је управо највише оних који су изговарали или бар помислили и једно и друго после последње две трке – није толико битно, јер наш омиљени спорт се налази баш тамо где је увек и био, у средини између две споменуте крајности.

Песимиста би рекао да после драме на Шпилбергу ствари могу ићи само низбрдо. Да је трка на Ред Бул рингу она једна, најбоља коју ћемо ове године гледати, такозвана савршена олуја до које долази када се поклопи низ прилично невероватних догађаја и да се нешто слично у 2019. неће поновити. Оптимиста ће, са друге стране, указивати на то колико су аутомобили водећих тимова близу по перформансама па свака варијабла - температура стазе, временски услови, тактика у избору гума, рад у боксу, мала доза среће/несреће - може драматично да утиче на исход а то већ гарантује много неизвесније трке до краја сезоне. Шта ја мислим? Да, могуће је да овако занимљиву трку ове године нећемо више гледати, али не, нема шансе да поново уђемо у циклус од осам (десет, ако рачунамо и крај претходне сезоне) узастопних победа за импресивни Мерцедес.

Тачно је да је Аустрија имала све оно за чиме Формула 1 већ годинама (деценијама?) не толико упорно али макар безуспешно трага. Три различита тима/шасије/мотора у борби за врх; суптилан утицај атмосферских услова на перформансе; стазу на којој је претицање могуће, при чему ДРС игра улогу али не кључну; различите тактике у избору гума/броју одлазака на сервис; пробијање из средине поретка до самог врха; одлуку о победнику кроз директан дуел на стази (будући да су донели исправну одлуку овде ћемо великодушно занемарити чињеницу да је контролорима трке било потребно три сата да прогласе коначни исход). Укратко - прави, конкретан модел (поново) узбудљивог тркања који нам се од стране Либертија поприлично самоуверено обећава са доласком нових правила у 2021. години. Не може боље, зар не?

Па, може. Довољно је само мало имагинације, оловка и папир. Рецимо овако.

Избрисаћемо за тренутак резултате велике тројке (Мерцедес, Ферари, Ред Бул) на девет овогодишњих трка. Као да ти тимови не постоје, бодове ћемо доделити за победу оном возачу/тиму из остатка каравана који је био на свакој од претходних трка најбоље пласиран, па онда и преосталој деветорици. Слика који добијамо постаје фасцинантна.

После Аустрије водећи у шампионату био би Саинц са 119 бодова, испред Кимија са 98, Нориса са 94, Переза са 93 и Рикарда са 90 бодова. Имали би пет различитих победника - по две победе за Магнусена (који ето није ни у првих пет у генералном поретку), Рикарда, Саинца и Нориса те једну за Переза, што значи да другопласирани у генералном поретку (Кими) не би имао ни једну. Ако посматрамо квалификације, најбољи би био Магнусен са три пол позиције, Грожан (још један возач којег нема у првих пет) и Рикардо би имали две а Перез и Норис по једну. Водећи у генералном пласману (Саинц) не би имао ни једну. Коначно, ако по истом принципу (не рачунајући водећа три тима) посматрамо најбрже кругове на трци, лидер би био Квјат са два, колико има и Рикардо, док би по један забележили Строл, Албон, Норис, Кими и Саинц. Од почетка сезоне, на врху генералног поретка би се до сада смењивало пет различитих возача, редом Магнусен, Норис, Кими, Перез, поново Магнусен и коначно од Канаде Саинц.

Или да поставимо ствари овако - у првих пет би опет имали четири различите шасије, три различита мотора, на врху би био возач који нема најбржи аутомобил, они који га имају би били изван прве петорке, а још би и Кими био у конкуренцији за титулу. Океј, занемарите овај последњи део реченице, али није ли остало управо она Формула 1 коју памтимо (све слабије) и коју желимо поново да видимо. Либерти, твој потез.

У међувремену, након што је Макс пре две недеље удахнуо мало живота у учмали поредак, стиже нам Силверстон. Стаза на којој може да се претиче. Место где атмосферске прилике - можда на други начин него у Аустрији, али ипак - знају да играју улогу. Различит избор гума водећих тимова па потенцијално и различита тактика одласка на сервис. Тројицу најбржих на квалификацијама унутар једне десетинке. Довољно састојака да исход из перспективе овог јутра делује много неизвеснији од оног који следи у отприлике исто време, на истом острву, само неких седамдесетак миља јужније. Тамо сви знају како ће се завршити. Па ви изаберите шта ћете данас гледати.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 14. јул 2019, 12:02) - Dr.Top [нерегистровани]

Dosadno

Užasno dosadno takmičenje, od cijelih nekoliko sati interesantno je samo zadnjih tridresetak sekundi.