Амерички сан Игора Кокошкова

Српски кошаркашки стручњак Игор Кокошков именован је 3. маја за главног тренера Финикс санса и тиме је ушао у историју као први Европљанин на клупи једног НБА тима. Човек који је био заслужан за његово довођење у јуниорски тим Црвене звезде као играча, а касније за његово слање на стручно тренерско усавршавање у Америку пре тачно 20 година, говорио је за "Продужетак" тим поводом.

Марин Седлачек, интернационални скаут Филаделфије севентисиксерса, имао је битан утицај на каријеру Игора Кокошкова, а за ново издање нашег магазина изнео је своје утиске о великом успеху четрдесетседмогодишњег стручњака.

"Ја сам пресрећан. Радећи 16. сезону у НБА лиги, не као тренер него као скаут, знам колико је то тешко, колико пуно коцкица треба да се склопи, и колико профил личности некога који је толико година тамо, а долази са наших простора, мора да се промени да би постао интересантан, да би постао компатибилан са системом и оним што се тражи у НБА", каже Седлачек на почетку разговора.

Какве су реакције унутар лиге?

"Доста резервисане, не еуфоричне као овде, што је и нормално. Много има незапослених тренера који траже посао, и у целом овом полухаосу који је настао по завршетку регуларног дела многи клубови преговарају са више тренера."

Реците нам, како је све почело што се Игора и тренерског посла тиче?

"Мислим да је кључ био његов избор и одлука да оде у ОКК Београд, клуб који није био оптерећен успесима и резултатима по сваку цену тада и који је правио одређени број играча репрезентативног калибра. Али много значајније је то што је њему за шефа тада био постављен Бора Ценић, наша легенда и човек који је одшколовао много тренера", сматра Марин и додаје:

"Игор је момак, сада човек који је неуморан био у остваривању жеља, а његова жеља је била та да оде у Америку и да настави да се школује и да у крајњој линији буде тренер у Америци."

Како је дошло до његовог одласка "преко баре"?

"Игор је отишао у Америку октобра 1998. године, као рефлексија једног позитивног рада УТСЦГ, која је сваке године од средстава која су се прикупљала на име чланарина одвајала одређену суму за школовање тренера. Он се пријавио на том конкурсу", открива Седлачек за "Продужетак" и појашњава која је то преломна тачка била:

"Игор је имао већ тада спремљен одговор на ту ситуацију да евентуално њега неко склони јер је ипак он био у ОКК Београду, а одговор је био да има родбину у Америци и он је продужио свој боравак код родбине, што је индиректно касније утицало на упознавање Квина Снајдера, када је прешао на Дјук. Овај (Игор) је продужио и мислим да је то био један од преломних момената где је имао прилику да покаже шта зна, јер је ипак ово било усавршавање, а ту немате много простора да радите. Али ако одете мало са стране, попричате и прави људи вас препознају. Квин Снајдер је годину дана касније са ангажовањем на Мисурију њега повукао, и то је тада било шокантно свима, јер је била права реткост да неко са стране буде на колеџу. Још шокантније је било када је годину дана касније један од чланова тог стафа отишао у НБА, у Лос Анђелес клиперсе и који је повукао Игора са собом и тако је та прича кренула својим током и траје ево већ 18-19 година. Ово је један пример упорности, што је он и истакао у првој својој изјави, где је рекао да се 18 година спремао за то. Да неком кажете да се спрема 18 година за било шта, тешко би прихватио", поручује искусни Седлачек. 

Намеће се питање хоће ли Игоров ангажман отворити врата и другим европским тренерима?

"Искрено говорећи, не верујем да ће се (Игоров ангажман) уопште одразити (на друге европске тренере), јер је то једна изузетно затворена средина. Једна средина која је искључива, у смислу тога да постоје одређени стандарди гледања на спорт, гледања на кошарку, гледања на тренерски посао. Другачије је од онога у Европи", сматра он и додаје:

"Ово није модни тренд. Игор Кокошков је довољно дуго тамо да је постао део те њихове приче. То што је његово порекло одавде, што је одавде отишао када је имао 28 година... Он осим родбине и пријатеља, и што прати европску кошарку, нема никакве додирне тачке са српском кошарком, нажалост."

Шта Кокошкова очекује у Финиксу и шта могу Санси у наредном периоду?

"То је један млад тим који ће вероватно претрпети под Игоровим вођством одређене промене. Њему сигурно неће бити лако, не због тога што је Србин, то нема никакве везе, већ због тога што су амбиције Финикс санса увек да направи нешто боље. Мислим да он улази у један развојни програм, потписивање на три године је стварање простора да се нешто више уради и да Санси буду екипа која ће моћи да уђе у завршницу плеј-офа Западне конференције. Неће му бити лако, али ја мислим да је он спреман на све изазове и да ће адекватно одговорити."

И за крај једно полуреторичко питање: Да ли је ово школски пример развоја каријере?

"Мислим да је Игор постигао свој циљ, и да поента целе ове приче треба да буде (порука) неким новима који почињу да се баве тренерским послом да никада не треба да одустану, да треба стално да се усавршавају, јер ово је показало да један момак који је пошао из Београда 1998. године на усавршавање, који је искористио шансу и наставио да се усавршава и да добије прилику која је дошла после 18 година", закључује Седлачек на крају разговора за "Продужетак".

број коментара 0 пошаљи коментар