Један "обичан" дан у Трсту

Само нас један дан дели од почетка Европског првенства које „Орлићи“ почињу дуелом са селекцијом Аустрије у Трсту. Како тај наизглед обичан дан изгледа из угла учесника такмичења које одлучује и о пласману на наредне Олимпијске игре, можете осетити из белешки извештача РТС-а.

Ту на тартан стази поред терена, топлој од целодневног сунца, седа поред мене Блеки Миленковић. Завршио је тренинг али је остао да гледа остатак екипе. Рукама је обухватио савијена колена и посматра играче који се скупљају на ивици шеснаестерца. "Цоа, овај Јовке би шитурао читав дан..." Каже то некако са поштовањем, дечачки.

Волим то што има. Знам га скоро две године. Сазрео је, добио на самопоуздању. Али има то нешто "школско" у себи. "Стварно...", питам.

"Ма да, не би се тај померио са терена да не мора."

"И види га како шутира. Све "пуца". И брате, све погађа", додаје не склањајући поглед са терена.

Стварно је тако. Како удари лопту она иде у гол.

Не знам шта ће бити на Првенству. Видим данас у Газети да су домаћи посветили огроман простор турниру.

Првих десет страна њиховој репрезентацији. Онда о још једном мечу и потом слика Луке Јовића и остале занимљивости на турниру.

И они причају о Јовићу. Кажем, не знам како ће бити на првенству. Хоће ли Лука Јовић бити сјајан како читаве сезоне. Али момак је сила. Има лист ноге као бутни мишић код одраслих играча.

Сад се присећам разговора са још неким играчем, да, мислим да је Саша Лукић. Прича шта се десило у сали пре неки дан.

"Узме ону кошаркашку лопту...она је тешка. Пуф, са пола терена...лети, не пада...закуца је у гол. Ма то је невероватно."

Питају стално за њега. Сви. Гости хотела, обезбеђење на стадиону, наравно, новинари...

Биће притисак на њему. Сви ће хтети да се докажу.

Нисам сигуран да је добро што је већ представљен као играч Реала. Све је то подигло ствари на виши ниво. На Првенство долази као звезда. Другачије је то сада.

Екипа је стигла у Трст јуче нешто пре поднева. Имају сјајан хотел. Поглед на море.

Поподне тренинг. Вруће је. 37 степени на сунцу.

Радило се на помоћном терену. Никог од новинара. Осим Хер Ђолета и мене.

Видео сам читав тренинг. Наслућује се тим. Стил. Хоће Горан Ђоровић, селектор, посед. Хоће пресинг, хоће дуел игру.

Играли су тако око 45 минута. А онда шутирали на гол.

Ти момци: Радуновић, Росић и Остојић. Баш добри голмани.

Али ови што су шутирали. Буквално је после једног шута пукла мрежа. Буквално.

Данас ће бити конференција за медије и тренинг на стадиону Нерео Роко у Трсту.

Можда ћете видети у преносу у понедељак. Тај стадион, то је оно што мислим да је право за српски фудбал. 21 000 гледалаца. Са чим бих могао да га упоредим... Например ако бих га упоредио са неким станом. То ми је некако најближе. Даје такав осећај.

Није пентхаус са огромном терасом. Није то ни трособан стан са великим прозорима од пода до плафона. Ово је једноипособан стан у центру, са погледом на Калемегдан и паркинг местом у дворишту зграде.

Е ако се момци у њега сместе као из оне изреке "где чељад нису бесна, ту кућа није тесна" има све да "пуца". Као Лука на тренингу. Све у мету.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 16. јун 2019, 10:18) - anonymous [нерегистровани]

Srecno

Au Coa, kakav tekst! Svaka cast!
Srecno momcima!