Посланици о војном образовању, али и о правима бивших бораца РСК

У Скупштини Србије данас се расправљало о амандманима на Предлог закона о војном образовању. Полемика се водила и о питању положаја грађана Србије који су учествовали у сукобима на простору бивше Југославије, као и о формирању комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања. Седница ће бити настављена у понедељак.

Седници је присуствовао министар одбране Александар Вулин који је навео да Војска Србије никада није била политичка институција, те да се стриктно води рачуна да се поштују правила која су у војсци.

Додао је да ће, уколико се усвоји сет закона из области одбране, у Војсци Србије поново бити официр задужен за морал и додао да се то не регулише законом, већ је нешто што војска носи, увек је носила и увек ће носити.

Одговарајући на примедбу посланице Српске радикалне странке Вјерице Радете да Срби са КиМ не могу да служе војску у Војсци Србије, јер имају административни проблем, односно судови у централној Србији неће да им издају потврду о томе да нису кажњавани, а да када би узели од косовских судова такву потврду, она не би била прихваћена у Србији, Вулин је рекао да ће се пронаћи други механизми да се реши овај проблем.

"То није једини проблем, има више проблема када је у питању правосудна мрежа, јер ми нећемо и не можемо прихватити никада печате никаквих косовских институција, али можемо да видимо који су други механизми да решимо тај проблем. Биће им омогућено", рекао је Вулин.

Подсетио је да је у време док је био директор Канцеларије за КиМ договорено да два ђака са КиМ без икаквих услова имају право да се упишу на Војну академију, само да буду одатле.

Додао је да и данас у Војсци Србије има припадника са КиМ, који скоро свакодневно путују, јер живе тамо.

Вулин је на примедбе посланика СРС да Србија треба да склопи савез са ОДКБ и прекине сваку сарадњу са НАТО-ом поновио да је Србија војно неутрална земља.

"Висока родна равноправност у Војсци"

Александар Вулин је рекао и да је родна равноправност у Војсци Србије изузетно висока и да се у ВС тренутно налази више од 10 одсто жена.

Навео је да је у мировним операцијама преко 12 одсто припадница, а у самом Министарству одбране око 48 одсто жена.

"Видите да је заступљеност изузетно висока, много виша него чак и у неким другим армијама које причају да су далеко даље од нас отишле када је у питању равноправност, али као што видите ВС и Министарство одбране имају разлога да се поносе оним што раде", рекао је Вулин.

Оценио је и да су се жене у војсци показале не само као изузетни професионалци, него као изузетни људи, што је било и раније, рекао је Вулин.

Одговарајући на један од предлога посланика да се питомци Војне средње школе уписују на Војну академију, Вулин је рекао да они то већ чине, и да је то регулисано и Предлогом закона о војном образовању.

"Тако се у члану 52 каже: на студијске програме основних интегрисаних академских студија, који се реализују на Универзитету, уписују се школе ради пријема у професионалну војну службу из грађанства и ученици средњих војних школа, а став 5 овог закона каже: лица из грађанства уписују се путем конкурса који расписује Универзитет. Дакле то се регулише интерним актима и правилима и све је регулисано. Сви наши питомци аутоматски иду кроз одговарајућу листу у Војну академију", навео је Вулин.

Додао је да нико не жели да изгуби драгоцени кадар, јер када четири године неко проведе у Војној гимназији, они су већ војници.

"За бољи положај војника потребан цео систем"

Говорећи о положају припадника ВС, Вулин је истакао да је за побољшање истог потребан цео систем, што ће се унапредити и уколико се усвоји сет закона о одбрани.

"Једног ИТ инжињера Војска никада неће моћи да плати 1.000 евра или 2.000 или 3.000. Радимо одређене промене правилника и омогућавамо у сарадњи са Министарством финансија, а по наређењу врховног команданта Александра Вучића за наше научнике и истраживаче могућност да дођемо до њиховог посебног стимулисања. Да ли ће то бити довојно – не знам, али знам да такав ИТ стручњак који заврши Војну академију на тржишту кошта много, вероватно много више него што иједна војска може да га плати", навео је Вулин.

Што се тиче војника по уговору, Вулин је навео да је њихова плата већа него што је била пре мера фискалне консолидације, највећа до сада, али да ни то није довољно.

"Јер, што Србија буде економски снажнија, то ће одређени квалификациони профили бити скупљи на тржишту, а држава неће моћи то сваки пут да испрати", истакао је министар одбране.

Навео је да ће Војска Србије бити примамљивија у случају да, уколико се усвоји сет ових закона, предност имају при запошљавању породице једног припадника у Војску, као и да лечење буде прилагођено њему.

"Новчане награде, солидарна помоћ за рођење детета, надокнаде за кадете, питомце, стамбена изградња, све су то механизми да буду задовољнији што су у Војсци. Али видите, све је то целина, није довољна једна ствар, само све заједно ће решити проблем положаја војника, као и војно образовање и решаваће и враћање морала и цивилне одбране у оквиру Министарства одбране", рекао је Вулин.

Полемика о правима бораца некадашње Републике Српске Крајине

Посланик Миодраг Линта покренуо је питање решавања положаја грађана Србије који су учествовали у сукобима на простору бивше Југославије и поздравио најаву министра за рад, запошљавање, борачка и социјална Зорана Ђорђевића о доношењу новог Закона о правима бораца, ратних инвалида, цивилних жртава рата и чланова њихових породица.

Посебно је апеловао на Министарство да у нови закон буде укључена категорија грађана Србије који су били припадници војске и полиције Републике Српске Крајине.

"Ради се о преко 50.000 Крајишника којима су призната права бораца само до 27. априла 1992. године, односно до формирања СРЈ. Крајишници се годинама осећају дискриминисано, јер сматрају да се нису борили за себе, него да су се борили за Југославију, за Србију и за свој народ", рекао је Линта.

Посланица СРС-а Вјерица Радета рекла је да је прича посланика Линте пропагандна прича, демагогија без ефекта.

"Што се тиче СРС-а, ми наравно имамо другачији приступ Републици Српској Крајини и сматрамо да би је требало ослободити од хрватске усташке окупације", рекла је Радета и додала да што се тиче крајишких Срба, ова власт, као и претходне, ништа није учинила да се побољша њихов статус.

Линта је одговорио да Србија поштује међународни поредак и настоји да у оквиру својих могућности активно помогне опстанак преосталих Срба у Хрватској.

Маја Гојковић, у својству посланика, истакла је да предлог Миодрага Линте употпуњује материју закона, и да не види зашто се десила „жучна“ расправа између две посланичке групе на ову тему.

"Сматрам да, баш због осетљиве теме и због положаја српског народа ван територија граница Републике Србије, није овде место да једни другима задајемо ниске ударце испод или изнад појаса, него да барем та тема буде нешто што ће посланике Народне скупштине ујединити", рекла је Гојковићева.

Додала је да ће се најмање оваквим дискусијама помоћи положају Срба у Хрватској, Црној Гори, Словенији, Македонији...

Посланица Демократске странке Гордана Чомић истакла је да је Влада обавестила Скупштину да овај амандман није прихватила.

"Влада је обавестила Скупштину да није прихватила тај амандман зато што права избеглих и прогнаних лица нису предмет уређења овог закона, што је тачно. Мени као посланици опозиције није баш лако да кажем да је Влада у праву, али овај пут јесте у праву", рекла је Чомићева.

Чомић: Кандидујем се за председницу комисије

Гордана Чомић је, поводом предлога председнице Скупштине Маје Гојковић за формирање комисије која ће утврдити последице НАТО бомбардовања на здравље грађана Србије, рекла да ће подржати стављање на дневни ред састав те комисије и предложила себе за председницу комисије.

"Не да ћу подржати стављање на дневни ред састав комисије, него вам се кандидујем за председницу те комисије, пошто за разлику од већине оних који у јавности лупетају о осиромашеном уранијуму, ја знам о чему се ту ради", поручила је Чомићева.

Гојковићева ју је обавестила да је утврђен предлог да ће председник те комисије бити Дарко Лакетић, председник скупштинског Одбора за здравље и породицу.

"Претпоставила сам да ви то ни не желите, јер сте имали шансу да постанете председник комисије, да сте хтели да је формирате, за време док је министар одбране био бивши председник ДС-а Драган Шутановац", рекла је Гојковићева.

На Предлог закона о војном образовању посланици су поднели укупно 653 амандмана, а Влада је предложила Народној скупштини да прихвати један амандман.

Посланици Скупштине Србије завршили су у петак начелну расправу о сету закона из области одбране и усвојили предлоге одлука који се односе на учешће припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у овој години.

број коментара 0 пошаљи коментар