Мали: Помера се почетак исплате новца девизним штедишама

Предлогом Закона о изменама и допуни Закона о регулисању јавног дуга Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ, продужава се рок за одлучивање Управе за јавни дуг по пријавама потраживања, помера се почетак исплате за шест месеци и смањује број полугодишњих рата са 10 на 8, објаснио је министар финансија Синиша Мали.

Министар Синиша Мали је парламенту нагласио да се овим законом врше измене и допуна Закона који је донет како би Србија извршила обавезе у складу са пресудом Европског суда за људска права у предмету "Алишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и Бивше Југословенске Републике Македоније".

Рокови исплате се, каже Мали, померају због немогућности штедиша да прибаве документацију од надлежних институција у бившим републикама до 23. јуна ове године и стекну право на исплату старе девизне штедње.

"Сматрамо да је рок од шест месеци сасвим довољан, а то је процес који траје пету годину за редом", рекао је Мали.

Проблеми прибављања прописане документације у Хрватској и Босни и Херцеговини онемогућили су комплетирање пријава потраживања девизних штедиша из ових држава.

С обзиром на то да је Управа за јавни дуг до 23. јуна 2019. године требала да достави штедишама сва решења, а да не располаже свим потребним подацима, процена је да је продужетак рока за шест месеци неопходан како би се ризик грешке приликом одлучивања свео на минимум, навео је министар финансија.

Мали је објаснио да се, имајући у виду продужење рока за утврђивање права на исплату девизне штедње, мењају рокови за наплату обвезница, на тај начин што се одлаже почетак рока исплате обвезница, с тим да Република Србија ради ефикасности у спровођењу пресуде Европског суда за људска права предлаже смањење броја полугодишњих рата са 10 на 8.

Око 130 милиона евра ће Србија морати да исплати на име девизне штедње, навео је министар и рекао да је око 9.300 поднетих захтева. 

Закон о потврђивању Конвенције о узајамној административној помоћи у пореским питањима

Мали је говорио и о Закону о потврђивању Конвенције о узајамној административној помоћи у пореским питањима, коју је у име Владе прошлог месеца у Паризу потписала државни секретар у Министарству финансија Славица Савичић, подсетивши да је финансијска криза из 2008. године утицала на схватање да постојећи инструменти сарадње између држава у пореским питањима и сами порески институти нису адекватни.

Велике размере пореске евазије и избегавања плаћања пореза довеле су до потребе интензивирања активности на међународном нивоу, како би се створила нова правила у материји међународног опорезивања и административне сарадње у пореским питањима, рекао је ресорни министар.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЦЕД) је заједно са Саветом Европе радила на стварању правног основа за бољу административну сарадњу између држава у пореским питањима како би се смањиле могућности за избегавање плаћања пореза. Резултат тог рада је унапређење Конвенције, наглашава Мали.

Конвенција омогућава размену обавештења о пореским обвезницима за све пореске облике с тим што је потписницама дато право да ограниче тај обим на онај који одговара њиховим потребама и могућностима.

Поред увођења правног основа за аутоматску размену обавештења, потписивање Конвенције такође омогућава повећање броја земаља са којима наша земља размењује обавештења. Србија је до сада размењивала обавештења са 54 земаља на основу уговора о избегавању двоструког опорезивања, док се потписивањем Конвенције тај број повећао на 128 земаља.

Конвенција би за Србију требало да ступи на снагу 1. децембра ове године.

број коментара 0 Пошаљи коментар