Александар Вучић је на конференцији за новинаре после скупа "Стратешки дијалог о Западном Балкану", у организацији Светског економског форума, рекао да је многе унутар ЕУ питао када можемо да рачунамо да постанемо чланица ЕУ.

"Морамо да знамо, и то је оно што питам многе унутар ЕУ. И – ако решимо наше проблеме са Приштином – када можемо да рачунамо на то постанемо чланица Уније, 2025. или неке друге године? Нисмо добили одговоре", рекао је Александар Вучић на конференцији за новинаре после скупа "Стратешки дијалог о Западном Балкану" у организацији Светског економског форума.

Вучић додаје да се нада одређеним одговорима на загребачком самиту ЕУ 2020. године и да очекује и неке политичке одлуке у ЕУ, а не само технички, бирократски приступ.

Подсетио је да су неке земље чланице ЕУ у периоду од 2005. до 2007. биле сиромашније од нас, а да чак ни данас Србија не би била најсиромашнија земља ЕУ.

"Знамо да је пред нама још посла – од владавине права, економских реформи.. Спремни смо да то урадимо. Само нам реците, нећемо бити разочарани као наши партнери, да ли нас желите или не, желимо јасну ситуацију и побринућемо се за себе, за грађане, за то смо изабрани", поручио је Вучић.

Србија није у толикој мери "еврооптимистична" као Северна Макеоднија и Албанија, јесмо на европском путу, али не молимо никог ништа само инсистирамо да "јасном путу и јасној будућности", истакао је председник.

"Желим и Приштину, и Подгорицу и Сарајево у иницијативи"

Председник је рекао да је за Србију веома важно уклањање препрека слободном протоку робе, капитала, услуга и људи у региону и да би у иницијативи за повезивање шест западнобалканских економија желео да види и Приштину и Подгорицу и Сарајево.

Вучић очекује многе препреке на путу тој иницијативи.

"Зато сам веома захвалан САД, Светском економском форуму, ЕБРД и другим институцијама, које су подржале тај пројекат веома отворено. То сам недавно рекао и Метјуу Палмеру (званичнику Стејт департмента) и задовољан сам што је он потврдио подршку том пројекту и данас", рекао је Вучић.

Скренуо је пажњу да и у ЕУ има доста људи који су противни тој идеји, јер нису "у главној улози".

Вучић је подвукао значај билатералних односа са Хрватском и изразио жаљење што сваки пут када треба да се разговара о нечему, један део хрватског друштва, али и један део из српског, увек прави велику буку и проблеме.

"Српски медији су ме питали зашто у Хрватској улице називају именом човека који је тражио за трећину Срба истребљење, за другу трећину протеривање и за трећу трећину покатоличење, и зашто су подигли велики споменик терористи кога је шведска осудила, а не Србија - одговорио сам да бих да разговарам о питањима будућности и да не видим стратешке препреке за сарадњу са Хрватском и да би било добро да се бавимо више питањима будућности, а мање питањима прошлости", навео је Вучић.

Србија наставља са реформама због својих грађана и своје будућности, рекао је Вучић у изјави новинарима и истакао да од представника светских центара политичке моћи није могао да добије одговор на питање каква је будућност нашег региона.

Председник и члан Управног одбора Светског економског форума Берге Бренде рекао је да би регион Западног Балкана без инвестиција и економског развоја био знатно рањивији.

"Оно што смо данас сазнали јесте да када се ради о економском расту и инвестицијама ствари не изгледају тако лоше на Западном Балкану", рекао је Бренде и додао да лидери у региону чине одређене кораке, а све с циљем јаче интеграције у региону.

"Постоје бројне прилике, као и изазови", рекао је Бренде додајући да се на скупу разговарало и о иницијативи за успостављање унутрашњег тржишта у региону, иновацијама, повезивању и конкурентности.

Пленковић: Хрватска намерава да помогне суседима

Хрватски премијер Андреј Пленковић истакао је да "Хрватска има намеру да помогне својим суседима" и да би било "идеално постићи консензус" о отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом до маја, преноси Хина.

"Ми нисмо претерани оптимисти, а ни велики ентузијасти. Али тај процес треба да иде даље. Без те перспективе не можемо рачунати на убрзани економски развој, праве демократске вредности и сарадњу, а у скаду с тим, на даље јачање стабилности и безбедности нашег непосредног суседства", истакао је Пленковић.

Говорећи о односима са Србијом, хрватски премијер је рекао да је Вучића, као лидера СНС-а, позвао на скуп ЕПП-а у Загреб, као и све остале лидере.

"На њему је да одлучи хоће ли учествовати на скупу у Загребу", додао је Пленковић.

Пленковић је, када је реч откривању спомен-плоче генералу ЈНА Младену Братићу, рекао да је чињеница да се одаје почаст војном команданту ЈНА који је нападао Вуковар, и најавио формални протест због тога, који је убрзо и уследио.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев подсетио је да су учињене "многе промене у жељи за напредовањем и приближавању европској интеграцији".

Полаже наде у хрватско председавање Савету ЕУ, јер сматра да ће бити "више фокуса на цели регион" и истиче да ће Северна Македонија "наставити да спроводи реформе".

Албански премијер Еди Рама рекао је да се осећају као да су "остали без компаса", али је чланство у ЕУ "оно што Албанија и њени грађани желе".

Црногорски вицепремијер Зоран Пажин поручио да је у Подгорици не очекују да ЕУ "зажмири на наше слабости".

"Баш супротно, желимо да изградимо заједницу која поштује европска правила и стандарде", рекао је Пажин.

Председник босанскохерцеговачке владе у техничком мандату Денис Звиздић поновио је да "чланство у ЕУ нема алтернативе и да ЕУ треба да настави да подржава и улаже у југоисточну Европу".

Звиздић је коментарисао изјаву француског председника Емануела Макрона да је "БиХ темпирана бомба која куца тик уз Хрватску и суочава се с проблемом повратка џихадиста" и истакао да у последње три године ниједан држављанин БиХ није отишао на страно ратиште и није учествовао у терористичком чину.

"Направили смо озбиљан искорак у борби против тероризма", рекао је Звиздић и додао да је Сарајево отворено за сарадњу с Француском.