У Србији више од 3.250 непријављених фирми

Током прошле године у Србији је обављено укупно 415.204 инспекцијска надзора, у оквиру којих је откривено 3.256 нерегистрованих привредника, што је за 10 одсто мање у односу на 2016. годину.

Највише надзора обавила је гранична фитосанитарна инспекција, око 70.000, сличан број надзора имала је и ветеринарска инспекција, док је најмање надзора извршила буџетска.

Ове бројке говоре о делокругу рада инспекција, а не о мање или више надзираним делатностима, каже министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић и истиче да примена Закона о инспекцијском надзору доноси нову еру комуникације између привреде и инспекције.

"Укупан број новорегистрованих предузетника у прошлој години, према подацима АПР-а, износи 43.446, а број одјављених је 24.614 што представља укупан раст броја привредника за готово 10.000. Овим повећањем привредника број субјеката надзора се повећао и то на око 350.000, колико их надзире 41 републичка инспекција", рекао је Ружић на седници координационе Комисије за инспекцијски надзор на којој су представљени резултати реформе инспекцијског надзора за протеклих годину дана.

Ружић наводи да ће министарство на чијем се челу налази до краја година изаћи пред Владу са предлогом плана који се односи на повећање броја инспектора, као и на побољшање материјалних ресурса којима располажу и важиће за наредне три године.

Он је додао да је Закон о инспекцијском надзору донео координисан и обједињен инспекцијски надзор, као и мењање свести грађана и привреде о инспекцији која не треба да има репресивну, већ саветодавну улогу.

"Имали смо више од 3.000 службених саветодавних посета у прошлој години и изрекли смо 8.000 превентивних мера", рекао је Ружић и додао да се редовни надзори врше код привредних субјеката који легално раде, док се ванредни надзори врше код оних код којих постоји сумња на сиву економију.

"Ради се по фокус групама, како не би имали идентичан приступ свим привредним субјектима. Нема разлога да се неко ко легално послује обилази по 10,15 пута годишње", рекао је он и истакао да је током прошле године инспекција у редовне посете ишла просечно 1,2 пута. 

Од октобра четири пилот инспекције

Министар је подсетио и да ће развијање софтверске платформе е-инспектор променити начин рада у потпуности, те додао да ће од половине октобра са радом у овом софтверу кренути прве четири пилот инспекције - санитарна, тржишна, инспекција за рад и управна.

"Радимо план с којим ћемо изаћи пред Владу о томе који су то материјални и људски ресурси потребни да у следеће три године запослимо нове инспекторе и да уподобимо то са софтверском платформом Е инспектор", рекао је министар Ружић.

Од тога да ли је шест и по хиљада инспектора довољно, важније је како су они распоређени и то што ће већина њих ускоро у пензију.

"Ми смо на бројци од 400, некад их је било 740 , наравно са системом планирања и примене процене ризика, то је отприлике неки ниво који би без повећања надлежности, могао да буде оптималан", сматра главни тржишни инспектор Лидија Стојановић.

Остале инспекције би е-инспектору требало да приступе од маја следеће године, а за све инспекторе биће обезбедујена и комплетно нова опрема у виду лаптопова и бољег интернета.

Ветеринарској инспекцији, која је са 70 хиљада контрола у прошлој години рекордер, 275 инспектора није довољно.

"Ветеринарски инспектори су хероји из сенке. Њихов рад се не види када је све нормално, у ствари, њихово присуство је обавезно и свакодневно и служи као гарант безбедности хране коју наши грађани свакодневно конзумирају", каже начелник Ветеринарске инспекције Зоран Ивановић.

Ружић је навео и да је током прошле године одржано 11 обука кроз које је прошло више од 200 инспектора, а које су спроведене у циљу унапређења вештина у области комуникације, ај-тија, етике и интегритета.

број коментара 0 пошаљи коментар