Споменик захвалности Француској ускоро у старом сјају

После пет месеци колико је трајала реконструкција Споменика захвалности Француској, то обележје, рад вајара Ивана Мештровића, поново се може видети на Калемегдану. Београдску тврђаву годишње обиђе преко два милиона посетилаца од којих су седам стотина хиљада странаци.

Рестаурација популане "Францускиње" која готово девет деценија краси Калемегдан, заједнички је подухват српске и француске владе. Пројекат рестаурације споменика који је подигнут 1930. године израдио је Завод за заштиту споменика културе Града Београда.

Зоран Туцић, конзерватор градског Завода за заштиту споменика културе наводи да је пројекат за санацију рађен 2011. године подразумева скидање бронзане скулптуре.

"Да би се санирала и вратила на нови постамент, било је потребно да се замени камена облога постамента новим каменом који је бољих својстава од старог и подразумева израду реплика рељефа, објашњава Туцић.

Вршилац дужности директора Завода Оливера Вучковић истиче да су после 88 година захваљући средствима француске и српске владе завршени радови на реконструкцији Споменику захвалности Француској.

"До краја недеље завршавају се сви радови на самом споменику. До краја септембра следи партерно уређење које је то дело имало 1930. године", додаје Вучковићева.

Рестаурацију скулптуре урадио је вајар Зоран Кузмановић.

"Скулптура је очишћена споља и изнутра, форма је консолидована у једну јаку целину, стављена је нова патина са којом смо успели да је сачувамо од оштећења кроз дужи временски период", наводи Кузмановић.

Оливера Вучковић указује на чињеницу да се на стогодишњицу од краја Великог рата обнављен споменик захвалности Француској за помоћ у том светском сукобу.

На Београдској тврђави ускоро ће бити завршена и реконструкција Малих степеница које је почетком 20 века у стилу необарока пројектовала прва жена архитекта у Србији, Јелисавета Начић.

У току прошле године на Београдској тврђави реконструисана је и Чесма Мехмед Паше Соколовића као и Дамад Али-пашино турбе.

број коментара 3 пошаљи коментар
(субота, 11. авг 2018, 11:33)
ВБоронцов [нерегистровани]

Споменик се односи на једно време

То се односи на догађаје у Првом светском рату. Како је све подлежно променама Француска је од некадашљег савезника деведесетих постала један од најгорих непријатеља. То ипак не значи да споменик не треба да постоји јер он се односи само на једно време време сарадње, а не на време непријатељства.

(субота, 11. авг 2018, 08:09)
anonymous [нерегистровани]

i prekriti ga platnom...

Ne treba zaboraviti pomoć Francuske Srbiji u I svetskom ratu (brodove koje su naši vojnici uzalud čekali na Krfu, pogrešan kalibar granata za vreme bitke na Kolubari …)
Ali ni njeno učešće u NATO bombardovanju!

(субота, 11. авг 2018, 01:08)
anonymous [нерегистровани]

А што само Француској?

Дигните споменик целом НАТО пакту.