Половина отпада у Србији заврши у природи

Да живимо у чистијем окружењу и ми бисмо били здравији. Највећи кривци за велику загађеност су фабрике, стара возила, топлане... Али и ми, појединци. Од 5.000 тона отпада колико се свакодневно одлаже, готово половина заврши у природи, на дивљим депонијама, уз реке и излетишта. Нису поштеђени ни резервати природе као што је Гоч код Краљева.

На свега неколико километара од центра Краљева почиње успон на Гоч. Природа је живописна, са листопадним и четинарским шумама, али њену лепоту нарушава отпад, пластична амбалажа и лименке поред пута.

Пут Краљево – Сокоља – Гоч, дуг је 30 километара и пружа се дуж три планинске реке. И тусе бацају отпаци – иако је већи део планине Специјални резерват природе са ендемским врстама биљака и животиња.

Специјални резерват природе Гоч – Гвоздац простире се на 4.000 хектара. Мештани из планинских села тврде да се отпад баца и ван путева, у корита река и потока, а све чешће и дубоко у шуми где има и дивљих депонија.

А могло би и другачије. Алуминијумске лименке, на пример, могу да се продају – килограм за 60 динара. И веома су тражене. Ако остану у природи разлажу се од 80 до 200 година.

"Прво, учиниће једну корисну ствар за природу, за екологију. Друго, има финансијски ефекат какав такав. Бољи је него ништа", каже Милован Миловановић, директор предузећа "Бакар плус".

Бацајући отпад, наши грађани годишње баце око пет милиона евра, подаци су Европског покрета у Србији. У Европи се рециклира и до 40 одсто отпада, а у Србији једва 10 процената.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(понедељак, 27. мај 2019, 10:40) - anonymous [нерегистровани]

baceni pikavac?

,pa da vidimo ko ce da baca ili-(pa da vidimo ko ce da naplati).

(понедељак, 27. мај 2019, 10:24) - anonymous [нерегистровани]

resenja

Koliko citam komentare, i na RTSovom sajtu i po drugim sajtovima, ljudi uglavnom predlazu lepa, korisna i ostvariva resenja za otpad u Srbiji. Medutim, veliki problem je sto nema volje da se to i ostvari.

(понедељак, 27. мај 2019, 10:08) - Markovljev [нерегистровани]

Češki primer

Kada god je slična tema, redovno se oglašavam, a stanje se nažalost nemenja, pre se pogoršava. Neznam zašto je problem baciti odpad tamo gde mu je mesto a što se tiče sortiranja odpadaka, kako sortirati kada ni grad Novi Sad nema kontejnere za separaciju papira, plastike, stakla. Lepo je što se grade velikokapacitetni kontejneri pod zemljom, ali trebaju nam kontejneri za separaciju odpada kojeg najviše stvaramo. Zašto država misli da će ljudi platiti za stare gume kod vulkanizera, kada može to baciti u prirodu a besplatno. To je isto i sa gradjevinskim šutom ili starim nameštajem i kućnim aparatima. Česi su imali dan u mesecu, kada ste mogli besplatno ispred zgrade i kuće da ostavite navedeni odpad a Gradska čistoće ga je odvezla tamo gde mu je mesto. To je daleko jeftinije nego sakupljati u prirodi bačen odpad i likvidirati divlje deponije, koje ionako niknu ponovo do nedelju dana.

(понедељак, 27. мај 2019, 09:38) - anonymous [нерегистровани]

решење

Развијање свести и ударање по џепу.

(понедељак, 27. мај 2019, 08:05) - anonymous [нерегистровани]

Osnovna kultura

Je kod pojedinaca na nivou Srednjeg vijeka......mada tada nije bilo otpada......

(понедељак, 27. мај 2019, 07:50) - anonymous [нерегистровани]

Centri za sakupljanje

Posto vec placamo naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, zasto se od tih para ne otvaraju mali centri za sakupljanje otpada ? Jednostavno i pristupacno resenje.

(понедељак, 27. мај 2019, 07:09) - Игор [нерегистровани]

Кућно васпитање

Одлагање смећа тамо гдје му није мијесто је стват кућног одгоја. Папрене казне су поред удукације у школама једино ријешење!

(понедељак, 27. мај 2019, 06:40) - Бла [нерегистровани]

Бла

за бачен пикавац треба казну ставити 200е, па да видимо ко ће да баца...