Да се шахтови и сливници одржавају, штета би била мања

Дан након пљуска који је поплавио бројне улице и стотине зграда у Београду санира се штета. У градским службама кажу да је сва расположива механизација на терену и да раде најбрже што могу. У претходна три дана само једној осигуравајућој кући поднето је више од 100 захтева за надокнаду штете.

У Алексиначких рудара на Новом Београду вода је јуче достизала висину од метар и по. Поплављена је и улица и зграде.

Једна од станарки Ана Анђелић каже да су подруми и даље пуни воде, а људима који живе у приземљу уништен је намештај.

Девет породица живи у вешерницама у Алексиначких рудара 59. И кад је много мање падавина домови им буду поплављени. Јуче је вода достизала пола метра у стану Зорице Божић. За пет дана, три пута је поплављен.

"За два минута све је било под водом, из купатила је излазила, канализација – исто. Страва", прича Зорица.

Овај део Новог Београда налази се испод нивоа Саве и Дунава. Да се шахтови и сливници редовно одржавају – поплаве не би биле толико честе. У петак је отворен налог да Водовод очисти запушене сливнике, али станари кажу да радници још нису изашли на терен.

Једна од зграда, тако, нема струју јер је вода стигла и до електроинсталација. Има неколико стотина зграда у Београду које се данас боре са проблемима, кажу у Удружењу професионалних управника. Не раде лифтови, вода се није свуда повукла, а није лако ни пријавити проблем.

"Ја сам у једном тренутку био 54. на реду да пријави проблем. Педесет минута сам чекао да бих пријавио неисправност лифта због последица вађења воде из окна лифта. Пре три месеца је пријављено да се изврши редовно чишћење кишних колектора. Али, пошто Стамбено има много пријава, не могу да стигну и то се све своди на хитне интервенције, загушење цеви", истиче председник Удружења професионалних управника Београд Љубиша Баналачаки.

У градским службама кажу да је сва расположива механизација на терену и да раде најбрже што могу.

Највише захтева за надокнаду штете из четири општине

У претходна три дана само једној осигуравајућој кући поднето је више од 100 захтева за надокнаду штете.

Соња Марић из једне осиугуравајуће куће каже да највећи број пријава стиже из четири општине – Земуна, Новог Београда, Чукарице и Палилуле.

Поплављена је и култна књижара "Геца Кон". Оштећене су највредније књиге.

Директор предузећа "Просвета" Драган Миленковић је рекао да се у том делу књижаре налази библиотека "Просвете", стара издања и магацин књига, оних које се продају у књижари.

У књижари додају да нико од надлежних још није реаговао. И ово није први пут, са сваком јачом кишом вода стиже и до књижаре. Наводе да се вода слива из позоришта "Бошко Буха". Оштећена су им и два потпорна стуба, који држе целу зграду.

Метеоролози и за вечерас најављују обилне падавине. Није мало Београђана који са стрепњом гледају у небо. А и када се вода повуче, остаје талог – вишегодишње небриге и немара.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 24. јун 2019, 19:02) - anonymous [нерегистровани]

Nije tako jednostavno...

Održavanje kišne kanalizacije (važi i za fekalnu i za opštu) je imperativ koji se uspostavlja istog trenutka kada se kišna kanalizacija izgradi i stavi u funkciju.
Na žalost, naš poslovični nemar nije ni izbliza jedini uzrok poplava kojima smo poslednjih dana svedoci.
Naime, kišna kanalizacija se dimenzioniše tako da bez problema (kada je uredno održavana) može da primi kiše povratnog perioda od jedne ili dve godine. To su kiše relativno malog intenziteta, a podrazumeva se da će, tokom intenzivnijih padavina, voda ponekad malo (ili malo duže) da se zadrži na kolovozu pre nego što postepeno otekne.
U slučaju padavina koje nam se događaju u kontinuitetu poslednjih dana kišna kanalizacija ne može da primi svu vodu i ona se neminovno izliva. Pitanje za projektante, planere i urbaniste je zbog čega se ne izliva u parkove, travnjake pa i na parkinge nego u stanove. Razloga je više.
Kao prvo, nema parkova. Može li neko da se seti gde je, uz sve izgrađene stanove, tržne centre i poslovne zgrade izgrađen i neki park? Zbog čega se na mestima baš svih zatvorenih fabrika u Beogradu grade objekti? Zar nije neki od tih prostora mogao da postane park (sa ili bez sportskih terena za decu)?
Sem toga, mnoge postojeće zelene površine se popločavaju i/ili asfaltiraju pa je oticaj sa njih sve veći.
Planskim dokumentima se predviđa do koje mere neki prostor može da se izgradi ali nisam siguran da se to i poštuje. Samim tim je i infrastruktura u koju spada i kanalizacija, preopterećena preko projektovanih kapaciteta.
Itd. Ima na tu temu puno da se kaže, ali ne znam ima li ko da sluša.
Sa klimatskim promenama koje su evidentne, sve ovo neće više da nam se događa svakih nekoliko godina nego po nekoliko puta svake godine (a ekstremno, kao ovih dana i nekoliko puta nedeljno).

(понедељак, 24. јун 2019, 18:55) - anonymous [нерегистровани]

Eh,kad bi

Ali nasim vlastima je prece da grade nepotrebne milionske projekte (u evrima),a nismo jos ni kanalizaciju resili !!