Зашто у последње време страхујемо од сваке најаве невремена

Србија има двоструко више дана са екстремним падавинама у односу на средину 20. века, каже професор Владимир Ђурђевић и указује да је клима промењена до те мере да се ствари много брже дешавају него раније. Шта загрева нашу планету, до које границе ће загревање ићи и шта би могло да окрене смер климатских промена и врати их у равнотежу?

И раније је било јаких киша, пљускова и града, али, чини се да је пролазило са мање последица. Какве промене у свакодневном животу нам доносе климатске промене? Да бисмо знали шта да предузмемо, као појединци и заједница, потребно је и да имамо више информација о ономе што нас чека.

Владимир Ђурђевић, ванредни професор на Институту за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду, каже за РТС да је клима промењена до те мере да се види голим оком и да се ствари интензивније дешавају него раније.

"Наша планета је у просеку топлија за један степен и то повлачи низ других консеквенци као што су падавине, јер топлија атмосфера може да буде богатија воденом паром. У таквој атмосфери може да буде за седам одсто више водене паре, тако да има и више кише, и више  дана са екстремним падавинама", објаснио је професор Ђурђевић.

Он је подсетио да Србија има двоструко више дана са екстремним падавинама у односу на средину 20. века, када их је било три или четира у току године, а сада их је шест или осам.

Поред тога, како каже, повећала се и количина падавина, па је и већи ризик од поплава. 

Оно што брине јесу последице климатских промена и како их свести на минимум.

"Инфраструктура није ни одржавана ни прилагођена"

Професор Ђурђевић је указао да инфраструктура која треба да штити од поплава није одржавана, као ни прилагођена за екстремне количине, као и да њихови капацитети нису довољни.

"Код нас постоје нека документа која се баве прилагођавању климатским променама. То је низ предлога како наше друштво треба да приступи овом проблему. Међутим, већина тих налаза, листа, истраживања је завршило у тим документима, а у реалном животу веома је мало имплементирано и урађено", рекао је Ђурђевић.

Неке од тих ствари су, како каже, веома комплексне, као што је проширење капацитета наводњавања пошто нас, поред интензивних падавина, очекују и суше.

Према његовим речима, кишна канализација је инфраструктурни пројекат који је дугорочан и којем треба систематски приступити, али то и даље није препознато као нека врста приоритета.

"Сваки велики инфраструктурни пројекат требало би да се ради тако да буде климатски паметан, да знамо да ћемо за тридесет година имати јаче кише и дуже топлотне таласе и да све што градимо буде отпорно на климатске услове", каже Ђурђевић.

Он је указао да се климатске промене дешавају 100 пута брже него што су природни процеси и да је та брзина показатељ да су их изазвали људи.

"Концентрација угљен-диоксида је за 40 одсто већа него што је била пре индустријске револуције, тако да се сада налазимо у тренутку експоненцијалних промена које не могу да се опишу природним процесима из прошлости. Клима се мењала кроз историју, постојала су ледена доба и те промене су трајале десетинама хиљада година. Овде причамо о променама које се јављају у периоду од сто година, што значи сто пута брже", објаснио је професор.

Суше чешће и јаче, већа штета него од поплава

Оно што је сада код нас, јесте да ми имамо исту количину падавина као што је било у прошлости, али је промењен начин на који добијамо те падавине.

С једне стране, то је због тога што је атмосфера богатија воденом паром и имамо више кише, а када наиђе сушни период он траје дуже, каже професор Ђурђевић.

Истиче да у суше постале нешто чешће и јаче, и да највише штете од њих трпи пољопривреда.

"Оно што људима није познато јесте да је штета од суша већа него што је штета од поплава из 2014. Суша је процес који траје и њени ефекти се акумулирају дужи период, није као поплава да за један дан видите поплављене куће, путеве или оранице", каже Ђурђевић.

Према његовим речима, штете од суше из 2000. и 2012. мере се у милијардама евра. 

"Пољопривредници се сами сналазе, потребан системски пут"

Тај проблем је веома тежак за неко прилагођавање када је у питању пољопривреда, каже професор, и додаје да су потребни озбиљни системи за наводњавање.

Наводи да наши пољопривредници за сада сами проналазе нека решења, или проширују своје капацитете за наводњавање или мењају процес сетве и жетве.

Међутим, како каже, потребан је један системски пут као што су то урадиле земље Европске уније.

"Земље ЕУ дуго раде на томе и данас имају резултате. У Француској су пред топлотни талас неколико дана имали припреме, обавештавали грађане, како да им се обезбеде локације за расхлађивање", рекао је Ђурђевић.

Шта нас чека овог лета

Каже да ће ово лето бити топлије него што је било претходних година и да нас према његовим информацијама, очекују још два или три топлија периода у наредним месецима.

Стручњаци за климатске промене саветују да возимо електричне аутомобиле, идемо пешке или бициклом, путујемо возовима и аутобусима уместо авионом, гледамо видео-конференције уместо да идемо на пословна путовања, изолујемо куће, тражимо производе са нижим нивоом угљеника...

Када је о исхрани реч, препорука је да трошимо мање меса, млека, сира и путера, једемо више локалне сезонске хране – и да је бацамо што мање.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(недеља, 30. јун 2019, 22:36) - anonymous [нерегистровани]

...strasnoo

Za sve je kriv covek. Ljudski faktor...kanali zapuseni, reke zagadjene...voda nema gde da ide. Narod nije slozan. Svako gleda sebe i svoje..nikoga nije briga sta ako bude ovo ili ono..tuzno ! Kisa mora padati,uvek je i padala, zima,prolece,leto,jesen...uvek je bilo i bice..

(недеља, 30. јун 2019, 19:23) - anonymous [нерегистровани]

Mislim Milanu

Donekle si u pravu, ali kad mislis kad su i genijalni Japanci imali takve propuste da i nasi inzinjeri imaju automatski izgovor, tu nisi u pravu. Mi nemamo okean i cunami, nasa konfiguracija zemljista je drugcija nego japanska ali i nasi inzinjeri su pametni isto kao i njihovi, mogu da vide sta treba uraditi za zastitu od cunamija jednog potoka.

(недеља, 30. јун 2019, 17:41) - milan [нерегистровани]

Re: "Mislim!"

Pa, i Japanci su napravili branu između atomske centrale
i mora visoku 12 metara. Računali su da veći talasi nisu u
tom karju mogući. Posebno jer se nikada u istoriji Japana
u tim krajevima nisu pojavili veći od 5 metara.

Ali, udarni val prema atomskoj centrali je dostigao visinu
od 36 metara.

Apsolutno je sve moguće.

(недеља, 30. јун 2019, 17:02) - anonymous [нерегистровани]

Mislim

Sve sto je rekao ovaj profesor je istina. Infrastruktura je po tom pitanju najzalosnija. Sve sto se gradi mora se rukovoditi pitanjem: sta ce biti AKO se dogodi ovo ili ono itd. Kanalizacija mora biti u vidu u svakom projektu, samo ne kako ko hoce. Planovi gradnje moraju imati smisla a ne samo je'l odobrio "maticar" koji nema pojma sta odobrava. To je moje seljacko razmisljanje.

(недеља, 30. јун 2019, 15:36) - milan [нерегистровани]

Re: "Neke nove kiše!"

Kiše su nekako ono najmanje od čega je čoveka strah.
Sa kišama dolazi grad, udori zemljišta, strašni vetrovi,
koji čupaju i najveće drveće i odnose krovove kuća...

Najgore "nevreme" i prava katastrofa je 45,9 stepeni
celzija u hladu. I to nekoliko dana zaredom... Dan-dva
i nekoliko mrtvih (srčani i moždani udari) je normalno.
Ali, ...40, 41, 42, 43... stepena Celzijevih stepeni i po
nekoliko dana su istinska sodoma i gomora.

Ali, ovaj planet je već naučen na vruće-hladno, samo
ne znam kako će to podnositi flora i fauna tog planeta.

(недеља, 30. јун 2019, 13:48) - milan [нерегистровани]

Strah

U jednoj državi Europske Unije imam vrlo lepu i veliku
kuću. Ali, skoro svake druge godine mi osiguravajući
zavod isplati oko 2 hiljade EUR zbog štete, koju je
prouzročilo vreme.

Sada je mene i žene strah svake kišice u bilo koje doba
godine, iako imamo najbolje moguće osiguranje.

Postavlja se čak pitanje dali će osiguravajući zavodi
biti u mogućnosti da i u buduće pokrivaju štetu. Tu je
i pitanje reosiguranja, jer skoro sve države u Europi
nekako trpe približno istu štetu ali ogromnu...

Za usporedbu. Plaćam godišnje oko hiljadu EUR za
osiguranje u primeru požara, nevremena i potresa...

(недеља, 30. јун 2019, 13:37) - anonymous [нерегистровани]

Neke nove kiše

Stiče se utisak da su obilne kiše izmišljene u toku prethodnih 10-20 godina. Pa bilo ih je i ranije i te kako.
Ali tada je kanalina voda strujala poput bujice, a sada su kanali stajaća voda. Zar je to toliko teško uočiti?
Nemar i ništa drugo.
A da ne pominjem da, što se tiče gradova, svaka nova rekonstrukcija donosi nove probleme, odlivni sistemi i protok kanalizacione mreže su katastrofalni, a niko da upre prstom na "stručnjake" projektatnte.

(недеља, 30. јун 2019, 13:16) - anonymous [нерегистровани]

Klima

Bilo je uvek i biće još vremenskih nepogoda, ali je sadašnji sistem informisanja daleko efikasniji i, na žalost, mnogo agresivniji i za radi veće čitanosti i gledanosti koriste se sva sredstva kako bi najave prikazane što bombastičnije i strašnije.Tanka je granica između najave nepogoda i izazivanja panike kod stanovništva.To je problem kod većine naših TV i štampanim medija.