Који су главни разлози за лош квалитет ваздуха и када ће ситуација бити боља

Надлежни у Београду демантују да гори депонија у Винчи. Тврде да су снимци на друштвеним мрежама стари и да нема разлога за бригу. Ипак, забрињава то што је Београд и данас међу градовима са најзагађенијим ваздухом у свету. А није једини. Тешко се дисало и у Панчеву, Ваљеву, Новом Саду, Суботици, Косјерићу, Бору...

На највећој београдској депонији пожара нема, није га ни било, тврде надлежни а дим који се и данас види је, кажу, готово свакодневна појава.

"То су фотографије из периода од ре пет, шест година, када је био велики број отворених пожара на депонији. Али као што сте могли данас да се уверите, тих пожара нема. Ова депонија већ деценијама клизи полако ка Дунаву и отпадне воде нажалост отичу ка Дунаву. Када се депонија слеже, у додиру ваздуха и метана који се налазе испод ове допоније долази до пожара који тињају и нажалост, понекада се дим јавља на депонији и то је малтене свакодневна појава", рекао је Марко Попадић, директор ЈКП Градска чистоћа Београд.

Тај вишедеценијски проблем требало би да буде ускоро решен затварањем депоније и прављењем спалионица, када ће се Београд попут европских метропола грејати на отпад. Чистијем ваздуху надају се и житељи других градова.

У Бору је током октобра концентрација сумпордиоксида и пе-ем честица које садрже и тешке метале у неколико наврата била многоструко већа од дозвољене.

"Нас занима да ово стане. Да ли ће то неком смањити производњу, профит или утицати на уговор који је потписала наша Влада, нас то такође не занима", каже Ирена Живковић из удружења грађана "Избор постоји".

Александар Миликић, градоначелник Бора, истиче да мерни уређаји указују да постоји ниво аерозагађења у граду Бору, и да су сви сведоци тога.

"Разговарамо стално са 'Зиђином' у потрази за решењем овог проблема", указује Миликић.

Кога лош ваздух највише погађа?

У Ваљеву, мањом ценом стимулишу грађане да се прикључе на топлану и очекују подршку да реше проблем највећег загађивача, "Крушик корпорације". Дневна потрошња лигнита у Крушику је између 50 и 70 тона. 

Због загађења ваздуха највише трпе деца, стари и особе са осетљивим плућима и дисајним путевима. Страда и срце. Доказано је да загађење утиче и на репродуктивно здравље. За неке опасне честице маска није довољна заштита.

"То је за смог евентуално добро али и он је иританс. У том смислу може да мало смањи излагање и иритацију дисајних путева", каже др Снежана Рсовац, педијатар пулмолог УДК у Тиршовој.

Протеклих десетак дана метеоролошки услови су главни кривци за високо загађење ваздуха, тврде надлежни.

"Од уторка се очекује драстична промена времена која ће довести до укидања ове температурне инверзије приземне и до нормалне расподеле температуре са висином а то значи до смањења аерозагађења сигурно, како због ветра, падавина и због недостатка инверзије без обзира на хладноћу која ће доћи", рекао је Миленко Јовановић, начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине.

До тада грађанима, посебно хроничним болесницима, препоручује се да што мање времена проводе на отвореном и ако је могуће, оду из града у природу.

број коментара 14 Пошаљи коментар
(четвртак, 14. нов 2019, 14:40) - DODOLA [нерегистровани]

Tuga kao takva

Pa ništa gledaćemo u nebo ko dodole prizivati kišu i promenu vremena da bi smo disali. Druga varijanta je da svako misli na sebe jer se na globalnom nivou ništa ne rešava. Prečišćivač vazduha u kuću a boce sa kiseonikom na leđa kad izlazimo i ko preživi pričaće.

(петак, 01. нов 2019, 07:31) - anonymous [нерегистровани]

Vazduh

Ne možemo da se merimo sa Pekingom ni po kom osnovu ni po naseljenostii ni po stardandu, da nam je Beograd zagađen jeste nije da nije

(четвртак, 31. окт 2019, 23:09) - Jana [нерегистровани]

Zagadjenost

Ja takodje verujem rusima i ne sumnjam u njihovu tehnologiju ona je najbolja i najsigurnija.

(четвртак, 31. окт 2019, 17:31) - Milos Krstovic [нерегистровани]

Nema problema

Uzdam se u rusku tehnologiju i u njihove savremen preciscivace vazduha, koji barem u kuci mogu da mi omoguce da disem punim plucima.

(уторак, 29. окт 2019, 09:20) - Слободан [нерегистровани]

90% возила у Србији...

Дизел...

(понедељак, 28. окт 2019, 06:22) - Tiki [нерегистровани]

Put

Svake godine isto,isti naslovi,ista priča a nigde rešenja na vidiku

(понедељак, 28. окт 2019, 03:05) - anonymous [нерегистровани]

Дизел аутомобили ...

Читао сам у новинама не тако давно, а вест дана била је увоз више хиљада дизел аутомобила (старих, наравно) из Немачке за потребе тржишта у Србији, а нико се није сетио зашто и по коју цену се то увози. Стари аутомобили посебно они који користе дизел су велики извор загађености.
Увозницима и трговцима свакако је то било корисно. А народу како буде.

(недеља, 27. окт 2019, 23:26) - anonymous [нерегистровани]

Da se lakse dise

Jedno od efikasnijih resenja za lozista u domacinstvima i fabrikama (posto spadaju u grupu najvecih zagadjivaca) je obavezna ugradnja filtera. Regulisati zakonom pa da odahnemo malo.

(недеља, 27. окт 2019, 23:08) - Sretomir [нерегистровани]

Zagadjivanje

Zagadjivanje zivotne okoline ne moze se neutralisati,moze se umanjiti.Primer je utomobil i druga prevozna sredstva,cak i bicikla ucestvuje u zagadjivanju okoline.Neko ce se pitati kako bicikla?Svako prevozno sredstvo koje poseduje tockove oblozeno gumom zagadjuje okolinu.Prilikom trenja o tlo oslobadjaju se mikro cestice koje najpre lebde u vazduhu kasnije padaaju na tlo,kisa ih spira,odlaze u reke,pa u mora.Jedna auto-guma nakon predjenih 50 000km.je za 1,5kgr. laksa,gde su nestali ovih 1,5kgr.gume,razmislite.Ako manje koristimo automibil,manje ce zagadjivati okolinu,auto je samo primer,pored mnogih drugih primera.

(недеља, 27. окт 2019, 22:50) - anonymous [нерегистровани]

Zagađenje

Pre svega, Beograd nije ni blizu zagađen kao ogromni gradovi kao što je, recimo, Peking. Nikada ovde nije bilo tako gustog dima, niti ima toliko zagađivača, mada jeste kriminal kada se planira još termoelektrana. Iako vlast podstiče zagađivače, što zakonima, što odsustvom reakcije (koja verovatno dolazi iz korupcije), treba imati u vidu i to da su merni instrumenti u Beogradu obično na lokacijama za koje se odavno zna da su crne tačke. Bukvalno na par metara od saobraćaja, u najzakrčenijim ulicama, gde vozila više stoje nego što se kreću (npr, Ulica 29. novembra). Ja živim na periferiji (ne mogu da zamislim život u centru grada) i volim čist vazduh, ali prilikom pešačenja po gradu ne primećujem nikakvu veliku zagađenost. Ali, ne pešačim kroz te uske i zakrčene ulice, nego uglavnom one šire ili po potpuno izdvojenim delovima (preko Sajma, recimo). Desi se da se i ovde oseti kada spaljuju nešto u pančevačkoj rafineriji ili u Vinči, ali to je retko. Trebalo bi postaviti merne uređaje na najmanje 100-200 lokacija po čitavom gradu da bi se znala prava slika o zagađenju vazduha.