За бесплатну правну помоћ обратите се Општини

Од октобра се примењује Закон о бесплатној правној помоћи, који смо чекали више од деценије. Када им је потребна правна помоћ, а немају новца за адвоката који би их саветовао, писао им поднеске или их бранио, око 600.000 грађана могло би да рачуна на помоћ државе.

Полиција, тужилаштва, судови, од фебруара позивају кол-центар АКС када треба да ангажују адвокате по службеној дужности за грађане који остваре право на одбрану о трошку државе у кривичном поступку.

Некада су ти органи сами позивали адвокате, неке и чешће, мимо редоследа са списка Коморе, и тако им омогућавали да зараде више новца од других, потом га и делили – такве тврдње смо слушали годинама из ваше Коморе. Такође да су бирани и браниоци који не би радили у интересу клијента. Шта је сада пракса од када је уведен кол центар, има ли места за било какве злоупотребе?

– Оно што је врло битно, то је да је из овог система апсолутно избачен људски фактор, када избаците људски фактор онда и било какву сумњу на корупцију спуштате на најнижи могући ниво.

Оно на шта бих ја скренуо пажњу то је да смо од стране наших колега обавештени да је у претходним месецима дошло до извесног броја доношења судских решења у којима се браниоци по службеној дужности упућују на окривљене како би наплатили трошкове свог ангажовања.

Држава има ту обавезу да оним грађанима који дођу под удар кривичног поступка, а где је обавезна одбрана, да им пружи ту одбрану. Ја сам то заиста детектовао као велики проблем, тражио сам састанак са министром правде и председником Врховног касационог суда.

Од првог октобра примењује се Закон о бесплатној правној помоћи. Ко има право на бесплатну правну помоћ, коме треба да поднесе захтев за то?

– Закон препознаје неких 13 категорија лица која могу бити корисници, одређене рањиве групе – деца, особе са инвалидитетом, расељена лица, жртве породичног насиља и тако даље.

Процедура је врло једноставна, дакле онај ко сматра да испуњава услове овог Закона одлази у општину и тада га општина упућује на Адвокатску комору Србије, која му са своје листе додељује адвоката.

Годинама је адвокатура кочила доношење Закона о бесплатној правној помоћи, били сте против тога да и невладине организације пружају ту помоћ и да за то буду плаћени од државе. Шта сте постигли, шта сада невладине организације могу да раде?

– Па пре свега, сачували смо уставност тог решења, наше противљење је било апсолутно оправдано. По Уставу правну помоћ могу да пружају само адвокатура и јединице локалне самоуправе.

Да ли то значи да сте онда против тога да уопште невладине организације пружају правну помоћ, ако се позивате на Устав, или Вам само смета да их држава за то плаћа?

– Дакле, Устав мора бити поштован, ту нема компромиса. С друге стране, ја поштујем чињеницу да су се кроз године рада поједине невладине организације специјализовале за одређене области, међутим они су се и тада у неким компликованијим случајевима обраћали адвокатима.

Данас је њихово деловање сужено на две области, то су Закон о азилу и дискриминацији, и у тим случајевима они могу пружати правну помоћ, али и у тим случајевима преко адвоката са листе Адвокатске коморе Србије.

Адвокати који су протестовали испред Адвокатске коморе Србије незадовољни радом Коморе, између осталог, оценили су да је Закон о бесплатној правној помоћи пун мана, да има милион и једну ману, и поставили питање ко ће грађанима сносити трошкове у случају губитка спора.

– То ће се питање решити подзаконским актима, Правилником о плаћању. Ја не бих да прејудицирам, али претпостављам да ће став Управног одбора свакако бити на линији тога да трошкове не може да сноси корисник овог Закона јер тиме би био обесмишљен систем бесплатне правне помоћи.

број коментара 0 Пошаљи коментар