Како системски решити безбедност деце и наставника

Након недавног упада наоружаног мушкарца у школу у Великој Плани поставља се питање ко је све у систему заказао и да ли се из те ситуације нешто научило? Горан Ј. Мандић, професор Факултета безбедности каже за РТС да би за такве ситуације требало едуковати и децу и наставнике, и да треба деловати проактивно.

Горан Ј. Мандић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је евидентно да је наставник у Великој Плани реаговао срцем, са жељом да заштити децу и да су му неки ђаци помогли. Међутим, како је напоменуо, поставља се питање степена едукације не само тог наставника, него и свих наставника у Србији за такве ситуације.

"Можемо да кажемо да системски није до краја решено. Већина школа за време наставе има закључана улазна врата. За време одмора, када објективно неко може да уђе унутра, дежурни наставници су распоређени на улазу у школу и дворишту", навео је Мандић.

Према његовим речима, суштински проблем је што нема системске едукације тих људи.

"Да ли можемо да зауставимо свакога ко има жељу да уђе - веома тешко. С друге стране, имамо школског полицајца који одрађује свој посао, али имамо објективан проблем, релативно је велики број школа, а мали број школских полицајаца. Трећа ствар, поставља се питање мотива овог човека који је то урадио, питање је шта све стоји иза тога. Евидентно је да је била таква ситуација да се изненада десила", казао је Мандић.

Ако не постоји нешто институционализовано, како је напоменуо, у пракси, долази се до тога како и на који начин то решити.

"Искуства из иностранства очито да нису довољна. Ако генерално посматрамо безбедност деце у школи, увек се медијска пажња усмери када се нешто деси. Веома ретко се прича о томе пре него што се нешто деси", рекао је Мандић.

Деца нису едукована како да се заштите

Додаје да је апсолутно неопходно да и деца знају шта да раде.

"Један од начина реакције у оваквим случајевима, односно процедуре је да се у школама зна шта се дешава. Неке школе, рецимо, имају разглас. Када се преко разгласа да сигнал, нешто шифровано, наставници знају да је неко у школи ко ту не би сме да буде и аутоматски по процерурама поступају. А претходно су то увежбали са децом. И децу апсолутно треба едуковати", казао је Мандић.

Како је истакао, постоји још један објективни проблем, а деца нису едукована за такве ствари.

"Раније је био предмет који их учио, а сада га нема више. Факултет поново покушава да уведе тај предмет, јер ви децу од основне и средње школе уведете у причу како да се заштите, та деца треба да знају које опасности им прете и како да се заштите", навео је Мандић.

Безбедност није само питање финансија 

Суштина приче је, како је напоменуо, да су ђаци преоптерећени предметима.

"Наравно да се бори битка шта пре да уђе. По мени је фундаментално да деца знају како да се заштите. Погрешна одлука понекад може да донесе више штете него исправна одлука. Ово се све завршило како треба, али поставља се питање шта да наставник није био физички спреман да се супротстави или да цев није била окренута ка плафону", казао је Мандић.

Наводи да и старији размишљају када изађу на улици шта може да се деси.

"Замислите дете када је у годинама када би требало да се осећа сигурно, па преживи овакве трауме, или види овако нешто у медијима. Шта оно да мисли сутра кад излази на улицу или кад крене у школу. Да ли се уопште осећа безбедно у школи? Који је степен њиховог размишљања о тој проблематици. Неко треба да их научи како да реагују ако дође до било каквих ситуација. Потребна је едукација и комплетног наставног особља које ради у школи", навео је Мандић.

Треба да се схвати "да време не почиње од нас и не завршава се са нама", наглашава Мандић.

"Из ових ружних ствари требало би проактивно деловати и кренути системски. Неко ће рећи да су у питању финансијска средства. Ко год каже да су у питању финансије, мислим да суштински не разуме проблематику и да не зна шта значи један млад живот генерално за будућност ове земље", закључио је Мандић.

број коментара 0 Пошаљи коментар