Просјачење, принудни рад и проституција – ропство данашњице

Број жртава трговине људима расте - све је више радно експлоатисаних мушкараца у грађевинској, и жена у текстилној индустрији. То показује истраживање невладиних организација из региона које на Међународни дан укидања ропства поручују - оно постоји и данас, али мења облике. Наводе да су и даље жртве трафикинга већином сексуално експлоатисане жене. Поред идентификације жртава, највећи проблем је подршка која им је неопходна након изласка из ланца трговине, а она често изостане.

Трговина људима на Балкану последњих година не прелази границе - истраживања невладиног сектора показују да су жртве већином домаћи држављани, ескплоатисни у својим земљама.

Међу њима све више је деце - узраста 12 до 13 година. Дечаци и девојчице користе се за просјачење, принудни рад и проституцију.

"Криви су регрутери, који су у БиХ све чешће родитељи који се не процесуирају него се случај спушта на најнижи ниво правосуђа гдjе се ради о прекршају, гдје се родитељима наплати казна од 100 евра, па им се врате дjеца и опет их експлоатишу", упозорава Амела Ефендић из Међународног форума солидарности БиХ

Управо случајеви у којима су оптужени сродници стижу до јавности у Црној Гори. Не и они у којима је реч о организованом криминалу.

Током прошле године идентификоване су свега четири жртве трафикинга, што је, тврде упућени, далеко од реалности.

"Један охрабрујући податак – овог месеца у једној полицијској акцији ухапшено је 12 особа, које су се провобитно теретиле за трговину људима сада се сумњиче за кријумчарење људи, у групи и два полицајца што говори о спрези институција, нажалост, са овом проблематиком", истиче Маја Раичевић из Центра за женска права у Црној Гори.

Отежавајућа околност је и то што жртва то званично постаје тек правоснажном пресудом.

Пракса у Србији је нешто светлија - жртве се лакше идентификују, законски оквир је, кажу добар.

Пракса, међутим, показује да судски поступци трају дуже од три године, а да оштећени током њих најмање седам пута понављају кроз шта су прошли у ланцу трговине људима. Епилог су благе казне - прошле године половина осуђених добила је затвор од три до пет година.

"Судије су често узимале у обзир олакшавајуће околности, често показивале више разумевања за трафикера него за жртву. Да ли има деце, па је то олакшавајућа околност, а врло вероватно да ако је то урадио другом људском бићу, да ће и свом детету", напомиње Јасмина Крунић из НВО Астра Србија

Напредак у борби против трговине људима, верују, донела би јача регионална сарадња, али и увођење независног тела које би се бавило резултатима у тој области и предлозима који би смањили број жртава.

број коментара 0 Пошаљи коментар