Од неоправданих изостанака до друштвено корисног рада

Од прошле школске године примењује се правилник Министарства просвете који, за непримерено понашање ученика, осим дисциплинске мере одређује и друштвено корисни рад. Правилник се више примењује у средњим него у основним школама. Форум београдских гимназија предлаже да и родитељи буду укључени у друштвено корисни или хуманитарни рад.

Врањска гимназија примењује Правилник о друштвено корисном раду. Ученици су били ангажовани да уреде простор, опреме учиницу или припреме презентације. То су били углавном ђаци са неоправданим изостанцима. 

"Добро су реаговали, то је за њих био нови начин да проведу своје слободно време, да ураде нешто конкретно, и кроз прављење презентација сматрам да су доста доста тога новог научили и они", каже Вукашин Трајковић из ђачког парламента.

"Уколико је ученик схватио поуку, схватио зашто је погрешио и поправио своје понашање и није изостајао више са наставе, на крају школске године му се враћа та оцена, односно укида укор одељенског већа", каже Слађана Митић, педагог Гимназије "Бора Станковић" у Врању.

Форум београдских гимназија предлаже да се укључе и родитељи, да заједно сносе одговорност.

Александар Марков из Форума београдских гимназија каже да је проблем у томе што се друштвено корисни рад увек доживљава као нека врста физичког рада. То уопште не мора да буде физички рад, подсећа Марков:

"Примера ради, може да буде прилагођен степену образовања родитеља, ако је родитељ лекар а његовор дете направи неки проблем зашто не би заједно са дететом кроз неке радионице најпре од своје школе, дететове школе па преко неких других школа - обишао и одржао предавања какве су последице вршњачког насиља и слично."

Родитељи су сада укључени, али да, са школом, осмисле активности, сарађују са школом али не учествују у друштвено-корисном или хуманитарном раду.

Татјана Ђуровић, координаторка тима за заштиту деце од дискриминације, злостављања и занемаривања у Смедереву, рекла је да би било ефективније, самим тим што родитељи проводе време са децом, да са њима - разговарају.

"То је оно што нашој деци данас иначе недостаје и већина ствари која подразумева неприкладно друштвено понашање, у ствари, проистиче из односа у породици", каже Ђуровићева.

"Друштвено корисни рад сводимо на радно васпитање, те неке радне навике које морају да постоје, а управо родитељ ће утицати на јачање личности, говорим о појединцу али говорим о неком и колективном усмерењу, значи ученик и родитељ заједно доприносе афирмацији заједнице, друштва", каже Сузана Мишић Станковић, директорка гимназије "Бора Станковић" у Врању.

Мере зависе и од тежине грешке, ученик може да помаже у радионици, уређује простор око школе, чисти снег или лишће, помаже дежурном наставнику, учествује у хуманитарним акцијама, припрема пројекте.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 08. дец 2019, 17:56) - Селена [нерегистровани]

Одговор

Не треба друштвено користан рад сматрати казном, већ је доприносом који даје појединац својим учешћем. У послу, и било којој другој активности улога родитеља и школе је да га припреми за сваки вид посла.

(недеља, 08. дец 2019, 10:51) - anonymous [нерегистровани]

nn

funkcionise samo na papiru i ko prihvati da odradi od ucenika i roditelja koji poptpisu saglasnost. U realnosti 1001 razlog koji roditelj moze da smisli da dete ne uradi nista od toga! i zakon mu nista ne moze. Previse brzo smisljeno i ne definisano pravilnikom!

(недеља, 08. дец 2019, 10:51) - anonymous [нерегистровани]

Друштвено користан рад не треба да буде казна!

Шта онда да кажемо о људима који се целог живота баве друштвено корисним радом, само зато што су добри и желе добро другима?