Када би неко угрозио ваша права, коме бисте се обратили

Пре 70 годна потписана је Универзална декларација о људским правима и први пут је признато право свих људи на живот, слободу и сигурност. Међународни дан људских права, 10. децембар, и ове године обележава се у светлу неједнакости, дискриминације и кршења тих права. У Србији, надлежни у први план стављају старе, сиромашне.

Ружа Качаревић из Клиновца код Бујановца троши десету деценију живота. Живот је није миловао, каже, издају је и ноге и вид. Нема децу али је прихватила Станишу и његову супругу да помажу једни другима у невољи.

У дотрајалој кући и струја им је искључена због дуга. Једини сигуран приход им је 11.000 динара туђе неге и помоћи коју она добија.

Да су најстарији, посебно они у удаљеним сеоским срединама најугроженији, потврђује и истраживање повереника за заштиту равноправности.

Неки немају право ни на социјалну помоћ јер поседују земљу. Повереница је покренула иницијативу да се при одређивању земљишног цензуса у остваривању тог права мора водити рачуна да ли од те земље може да се живи.

"Можете да имате пет хектара, ако имате 75 година не можете да покренете производњу, не можете од те земље да живите. Неко ће рећи 'дајте у закуп', али погледајте шта се дешава са нашим селима – није више једноставно наћи некога коме бисте дали земљу у закуп", истиче Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Коме грађани верују 

Више од 60 одсто грађана сматра да се људска права уопште не поштују и да су најугроженији право на слободу изражавања, право на рад и право на достојанствен живот, показују истраживања.

"Оно што је за нас такође био забрињавајући податак, јесте чињеница да су грађани такође у истраживању показали неповерење ка судовима, тужилаштву и ка заправо свим механизмима заштите људских права", наводи Сања Тошковић из Београдског центра за људска права.

Програмска директорка Грађанских иницијатива Бојана Селаковић каже да су организације цивилног друштва заправо најснажнији и најбољи гласноговорници људи којима се крше људска права.

"Због тога је потребно да се обезбеди таква једна атмосфера која ће омогућити слободно изношење података до којих се дошло без бојазни да се неко због тога осећа угрожено, јер некад није на линији оног што би држава желела да чује", рекла је Селаковићева.

Многи грађани не знају коме би се обратили за помоћ, а четвртина би помоћ најпре потражила од полиције. Више од половине испитаних грађана сматра да су НВО бескорисне, 70 одсто њих им се никада не би обратило за помоћ, али верују међународним организацијама.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 10. дец 2019, 09:38) - anonymous [нерегистровани]

Nemaš kome da se obratiš

Prava nam prvo uskraćuje vlast, a onda ljudi oko vlasti, sa kojima se najviši "funkcioneri" stalno rukuju, druže i smeškaju. Zakonodavstvo nam je leglo kriminala, a potom i pravosuđe, pa čak i kad se zalomi da imamo neki dobar zakon pojavi se čuvena "sudska praksa" koja ukratko znači da se zakon prosto ignoriše. Kome da se obratim? Kriminalcima?

(уторак, 10. дец 2019, 01:10) - anonymous [нерегистровани]

Pomoc

Pomoc cu potraziti od pokojnog dede...
Znala starina kakva vremena dolaze, pa obezbedio potomstvu da se nadje...od britve do šarca, svega i u dovoljnim kolicinama....
Svaka mu cast.
Pa, zahvaljujuci pomoci mog dede, toj osobi zbog koje sam ka njoj morao posegnuti - nikakva pomoc nece pomoci, pa ni hitna....Tako ja na to gledam.

(понедељак, 09. дец 2019, 23:52) - anonymous [нерегистровани]

Pa...

Cinila bih sve da ne dodjem u takvu situaciju. A u institucije ,drzavu ili neke druge ...nemam poverenje.