Дојче веле: НАТО је био јуче

Немачка је у питањима одбране деценијама препуштала "прљав посао" другима – углавном НАТО-у. Сада водећи стручњаци у великој студији кажу – Берлин и Париз би заједнички морали да раде на војном јачању ЕУ пре него НАТО.

Водећи немачки стручњаци за безбедност више не виде САД као најважнијег савезника и сматрају да би Берлин, када је реч одбрамбеној политици, више требало да се фокусира на ЕУ уместо на НАТО. То произилази из анкете спроведене међу 200 стручњака за одбрамбена питања из политике, привреде, међународних организација и медија.

Резултате истраживања објавио је бриселски труст мозгова "Пријатељи Европе" (Friends of Europe). У њој се износи тврдња да је привредно најснажнија европска земља, када се ради о одбрамбеним питањима, живела о трошку својих партнера, те да би сада требало више да учини за своју одбрану.

Аутор студије, новинар Пол Тејлор, сматра да се свет Ангеле Меркел последњих година драстично променио, те да сада и сама канцеларка мора да се мења. "Два велика шока су тргла Меркелову из опуштености када је реч о одбрамбеној политици, као и читаву Немачку са њеном удобном позицијом у центру Европе, окруженом савезницима из НАТО и партнерима из ЕУ", каже Тејлор за Дојче веле.

Та два шока су руска анексија Крима 2014. године и избегличка криза 2015. године. "Она је тада донела одлуке које су штетиле њеној политичкој каријери, али ти догађају променили су и њен поглед на свет и њено виђење Европе."

Тејлор каже да је Меркелова буквално дала да се израде географске карта на којој је истом бојом означена цела Шенгенска зона, како би сваком упало у очи да се Немачка "граничи" у ствари са Русијом, Украјином, северном Африком и Блиским истоком.

Ништа без више новца

Тејлор каже да је Меркелова увидела да је вишегодишњим смањењем војног буџета ослабила Бундесвер. До заокрета је дошло 2016. године. Ипак биће потребно много времена да се изједначе недовољна финансијска издвајања из прошлости. Отприлике петнаест година ће бити потребно да се модернизује ратно ваздухопловство.

При том, каже Тејлор, није проблем новац већ менталитет. Немачка је у могућности да издвоји више новца за одбрану. И поред историјског терета нема оправдања за то што Немачка другим земљама препушта "прљав посао". "Сенке прошлости су терет за Немачку, али истовремено јој омогућују комотну позицију."

Могућу промену курса Меркелова је већ наговестила. Њена чувена изјава "ми Европљани морамо нашу судбину да узмемо у своје руке", односи се на двосмислене изјаве Доналда Трампа о колективној безбедности НАТО. Али издвајањем тек 1,2 одсто друштвеног производа за војску, Немачка је далеко од обавезе од два процента коју предвиђа НАТО. И врло је мало вероватно да би амерички притисак, какав год он био, ту нешто могао да промени.

Улрике Франке из Европског савета за међународне односе чак верује да би притисак Вашингтона био контрапродуктиван. Она захтева нову оријентацију Немачке безбедносне политике у смеру ЕУ. "Трампова влада поткопава растућу спремност немачког друштва на већа издвајања за одбрану и снажнији ангажман. Трамп важи за заговорника рата и Немци страхују да би САД на челу са њим могле да започну рат у који би био увучен НАТО, па тако и Немачка."

ЕУ као излаз?

Говорећи о иницијативама у прошлости за заједничку европску одбрану Елис Билон-Галанд из Европске лидерске мреже, каже да се ради "о низу пропуштених прилика". Али има иницијатива које обећавају. Једна од њих је такозвана стална структурна сарадња. Идеја је повезивање ресурса које подржавају Немачка и Француска. Тако су две земље рецимо најавиле да желе заједнички да развију борбени авион и тиме подстакну интензивнију европску сарадњу на пољу одбране. "Општи је утисак да је сада време да се заиста нешто учини", каже Билон-Галанд.

Али без обзира колико Меркелова и њени будући партнери у влади издвоје новца за одбрану, Пол Тејлор верује да ствари треба битно мењати. Он мисли да би Бундестаг морао унапред паушално да одобри ангажмане Бундесвера, уместо да одобрава сваку мисију појединачно као што је данас пракса. Тејлор се залаже и за то да се олабаве прописи за извоз оружја. Он сматра да би ефикасније било када би прописи били регулисани на нивоу ЕУ.

"Дванаест месеци након референдума о Брегзиту, ЕУ је постигла више него у претходна четврт века на путу ка европској одбрамбеној унији", пише Тејлор. Он верује да излазак из ЕУ значи крај британске "блокаде" те да ће се тиме убудуће убрзати процес доношења одлука. Ипак, Берлину и Паризу саветује да и даље траже сарадњу са Великом Британијом, која више од свих европских земаља улаже у одбрану.

Сад или никад

Тејлор у књизи покушава да покаже наводне дефиците немачке одбрамбене политике и разоткрије тај, по њему, застарео начин размишљања. Истовремено он сматра да је "ретко када био тако повољан тренутак као сада да се направи велики корак напред". Претпоставка за то је, међутим, да се Немачка и Француска договоре шта су њихови главни одбрамбени приоритети.

"Договор би морао да обједини француску склоност ка брзим и оштрим војним интервенцијама и склоност Немачке ка широј тактици, која предвиђа избегавање сукоба и обухвата мере за успостављање стабилности након војних сукоба, за обнову земље и изградњу државних органа", пише Тејлор. Али "ако две водеће земље ЕУ пронађу компромис", уверен је Тејлор, "одмах ће им се прикључити већина других земаља чланица".

број коментара 10 пошаљи коментар
(петак, 13. окт 2017, 23:21)
anonymous [нерегистровани]

Najlepsi trenuci

Kolko god navijamo al mi mali smo...

(петак, 13. окт 2017, 19:22)
DDanonymous [нерегистровани]

E,pa,gospodo iz EU,ne moze i jare i pare

Gospodo iz EU,NATO vam je bio dobar,kad ste berlinski zid,zajedno rusili. istocnu Evropu osvajali,zajedno Srbe po SFRJ vijali,rusili i ubijali i Rusiji ek. sankcije uvodili,a sada kada ste vidjeli da Rusiji ne mozete nista osim da vojno na nju udarite,eh,mi ne bi sa Amerima na Rusiju jer bi to bilo prilicno opasno.Pa su dosli na ideju da se oslobode pritisaka iz SAD ukidanjem NATO-a i formiranjem svoje vojske a Amere bi da posalju preko bare u izolaciju.Lijepo zamisljeno u Berlinu i Parizu ali taj crtani film ne prolazi kod Amera koji znaju da Evropu mogu drzati u saci samo silom,preko NATO-a.
Dakle,dala baba dinar da udje u kolo a sada bi dala dva da iz njega izidje.Ali,ne moze,ne daju Jenkiji.

(петак, 13. окт 2017, 18:02)
anonymous [нерегистровани]

Nije Washington glup

jer zna da su Hans i Fransoa oduvijek ratovali jedan protiv drugog a opet obojica isli na Rusiju. Tako da od te (EU) armije, osim prljavih poslova, nema nista dok je Amerika NATO sef. Mozda jedino da ih u nekom novom "Marsalovom planu" ponovo obnavljaju. Sto bi rekli, dobro za ekonomiju (americku).

(петак, 13. окт 2017, 17:33)
anonymous [нерегистровани]

NATO je!

Americka izmisljotina ,da joj cuva ledja.

(петак, 13. окт 2017, 17:33)
anonymous [нерегистровани]

@Није Берлин глуп

Tesko da ce Rusi posle onoliko zrtava u drugom svetskom ratu dozvoliti, pogotovo ne Nemcima, da im bilo ko 'sparta' zemljom. Rusi su jasno i glasno rekli da se buduci ratovi vise nikada nece voditi na teritoriji Rusije.

(петак, 13. окт 2017, 17:10)
anonymous [нерегистровани]

Mislim

Najvisi uticaj na Nemacku imaju SAD i V. Britanija jer te dve zemlje imaju svoju vojsku u Nemackoj i Nemacka zivi jos pod okupacionim stresom. Nemci zele da se oslobode tog osecanja, bilo kako. NATO se ponasa veoma bahato kao vrhovna vlast ne samo u malim zemljama nego u svakoj evropskoj zemlji. Nemci su veoma disciplinovan narod, oni ne mogu da imaju dve vlade i zato bi hteli da se oslobode jedne. Francuzi su jedini kvalifikovani da im pomognu. To je unutrasnja politika. A spoljna je ne-ucestvovati u akcijama NATOa jer te akcije cesto puta nisu u skladu sa nemackim (code of ethics) standardima.

(петак, 13. окт 2017, 16:41)
anonymous [нерегистровани]

Није Берлин глуп

да се упушта у још један сукоб са Русијом...Берлин није лакомислен да га неки ''стручњаци'' преведу жедне преко воде...Зна Берлин јако добро, ако би Русија још једном ушла у Немачку да би тај зид био толико дуговечан колико и кинески зид...

(петак, 13. окт 2017, 16:15)
anonymous [нерегистровани]

eu nato

Jedino da se naoružanju za odbranu od SAD-a

(петак, 13. окт 2017, 13:07)
anonymous [нерегистровани]

Javna tajna

Tajna zelja Nemaca je izlazak iz Nato-a i EU kojom Nemacka uspesno dominira.Dolazi vreme ogromnih sukoba i nasi politicari su dobro posavetovani da nasu zemlju naoruzavaju.

(петак, 13. окт 2017, 12:40)
anonymous [нерегистровани]

Smanjeni budzet

Nisu smanjli budzet zato sto imaju. Ovde bi narod trebao manje da naseda na zapadnu propagandu o nepobedivosti liberalnog kapitalizma. Uzivajte u sledecih pet godina. Za neke ce biti uzbudljivo a neki ce da se vrate.