У Немачкој је данас забрањен плес

Ускршњи празници за већину људи у Немачкој значе много добре хране, време проведено са породицом, пролећне шетње, окупљање у цркви, као и традиционални обичај тражења шарених јаја скривених у трави и жбуњу. Али, без обзира на то да ли су верници, за све у Немачкој данашњи Велики петак значи и да им је забрањено да плешу или славе на јавном месту. Осим забрана плеса која у неким покрајинама траје неколико дана у низу, забрањено је и коцкање, пројекције више од 700 филмова који нису одобрени за приказивање празником, али и одржавање свих музичких, спортских и сајамских догађаја.

У 13 од укупно 16 немачких савезних покрајина, од Великог петка до Ускрса, али и на Бадње вече и још неке верске празнике законом је забрањено плесање и пуштање музике на јавном месту, као и сви спортски догађаји. И у преостале три покрајине важи забрана играња на Велики петак, али је само ограничена на до 21 сат, па тако клубови и дискотеке у Берлину раде уобичајено, а организатори не морају да плате казну од 1.500 евра уколико их инспекција "улови" у прекршају.

Ова вековима стара забрана, успостављена под утицајем католичке и протестантске цркве које инсистирају да су то "празници тишине", минулих година има све гласније противнике па је дебата све жустрија. Ове године дебату је потпалио шеф омладине Социјалдемократске партије Немачке (СПД) Кевин Кинерт, затраживши да се укине "танцфербот" (забрана плеса) на Велики петак.

"Ја не желим да организујем журку у цркви, али ко жели на тај дан да иде у дискотеку, требало би и да то може да уради", рекао је Кинерт истичући да одлука о томе да ли ће славити на Велики петак мора да буде остављена нама самима. "Свако би у својој заједници могао одредити своја правила, али она се неће аутоматски примењивати на све".

Међу првима је реаговао градоначелник Франкфурта Уве Бекер из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) истичући да одрицање од бучне забаве неколико дана у години није никакво посебно ограничење.

"То (забрана плеса) је важан гест, који показује поштовање према сународницима и промовише мирни суживот у нашем граду", рекао је Бекер.

Према закону о празницима у покрајини Хесе, у којој је Франкфурт, плес на јавном месту је забрањен од Великог четвртка у четири сата до Велике суботе у поноћ, али и на Ускрс и Ускршњи понедељак од четири ујутру до поноћи, баш као и сваке недеље и празником од четири до дванаест часова.

У суседној покрајини Баден Виртемберг засад постоји најстрожи пропис, јер је 16 дана годишње на снази "танцфербот", па је плес забрањен од Великог четвртка све до три ујутро на Ускршњи понедељак, потом од Бадње вечери до другог дана Божића, за задушнице у новембру, на Дан сећања... Штавише, у овој богатој немачкој покрајини ова забрана је на снази и сваке недеље од три до 11 ујутру, чак и када није верски празник.

Југ Немачке је традиционално веома религиозан, па се ова забрана највише и одржава у јужним покрајинама, док њена строга примена попушта на истоку земље, где се око 50 одсто становништва изјашњавају као атеисти. Због тога је ублажавање овог прописа најпре дошло у покрајинама Бранденбург, Саксонија и Саксонија Анхалт, као и у самом Берлину.

На западу и југу земље забрана плесања одолева, иако су поједине левичарске групе и партије протеклих година организовале групне плесове у великим градовима и покретале процедуру укидања овог прописа, под образложењем да "у световном друштву као што је немачко, закон који уређује празнике не може и не сме бити скројен по мери верника и за њих".

Иако и статистике указују да у Немачкој само око 18 одсто становништва редовно иде на службе у црквама, утицај католичке и заједнице протестанских цркава је и даље поприлично велики.

Међутим, активисти Фондације "Ђордано Бруно" у настојањима да спрече да им цркве диктирају како ће да проводе празнике, прошлог уторка извојевали су мали победу пред Управним судом у Штутгарту. Они су захтевали да им се омогући да на Велики петак прикажу филм Монтија Пајтона "Житије Брајаново", који на сатиричан начин обрађује причу о Исусу Христу. Овај филм, баш као и 700 других филмова, попут "Терминатора", али и цртаног филма "Хајди у планинама", према одлуци немачке филмске комисије, забрањен је за приказивање празницима.

Међутим, Суд у Штутгарту је омогућио да организатори филм прикажу вечерас, али само под одређеним условима – са затвореним вратима и прозорима, као и да филм не буде у забавну сврху.

"Пројекција има за циљ критичко преиспитивање забрана на Велики петак", наведено је у пресуди која је изазвала негодовање цркава.

"Могли смо да прикажемо и 'Хајди у планинама', јер овај филм такође нема дозволу за приказивање празницима. То би додатно учинило све апсурднијим", истиче Кристоф Хоутман, портпарол штутгартске Фондације "Ђордано Бруно". "Али желимо врло јасно да кажемо да би и они нерелигиозни, критичари религија требало да имају право да празник проведу онако како желе."

Из редова владајуће ЦДУ пак попреко гледају на овакве иступе и поручују да "ко жели на Велики петак да плеше и слави, тај такође може и да иде на посао".

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 19. апр 2019, 20:06) - anonymous [нерегистровани]

U duhu hriscanstva?

To jeste u duhu hriscanstva ali se zaboravlja da hriscanstvo nestaje u Nemackoj. Sve vise ce biti glasova protiv hriscanskih, nemackih i evropskih tradicija sirom Zapadne Evrope, a kada sadasnje manjine postanu vecina pocece da se gase i zadnji bastioni tih istih tradicija.

(петак, 19. апр 2019, 11:50) - Воронцов [нерегистровани]

То је у духу хришћанске традиције

Јер, Велики Петак је дан жалости.Пре свега не изгледа пристојно да неко ко не држи до тог празника весели се тај дан јер свакако постоје и други људи који тај дан тугују.То је веома слично ситуацији када би неко имао дан за сахрану, а комшија тај исти дан правио весеље.Ипак не изгледа пристојно.