Зашто кинески дисидент бежи и из Немачке

Дочекан је безмало као национални херој. Не само што је промптно добио визу у немачкој амбасади у Пекингу, већ је одмах по доласку у Берлин добио једну некадашњу импозантну пивару у источном Берлину за свој уметнички атеље. Берлинска академија уметности му је одмах понудила место гостујућег професора. Немци су се тискали да виде свако његово дело. Да прочитају сваки његов интервју. Да глорификују свако његово дело или коментар. А онда је уследио – шок!

После четири године добровољног изгнанства из родне Кине, сликар, скулптор, кустос, фотограф, архитекта и активиста за људска права Ај Вејевеј најавио је да одлази из Берлина. И то не тек тако, већ уз поприличне критике на рачун Немаца и Немачке.

У разговору за Велт, он је као разлог за одлазак из Немачке навео то да Немачка није отворено друштво, да је сувише усмерена на себе и да се и даље у њој осећа као странац.

"Напуштам Немачку. Овој земљи нисам потребан, јер је сувише усмерена на себе", резигнирано је изјавио Ај у интервјуу поводом велике ретроспективне изложбе под називом "Где је револуција?" у Диселдорфу.

"Ово је друштво које жели да буде отворено, али пре свега само себе штити. Немачка култура је толико јака да суштински не прихвата остале идеје и аргументе. Нема простора за отворене дебате, нема поштовања за гласове која одскачу (од доминатног мишљења)".

Од ситних проблема до потпуне нетрпељивости

Колико је Ај разочаран у Немачку можда најбоље сведочи то да због неких ситуација које је доживео Немачку пореди са родном Кином и кинеским системом. Наводећи примере зашто одлази, он је навео то да су га таксисти у Берлину неколико пута избацивали из возила, од тога једном само зато што је отворио прозор због прејаког мириса парфимисаног освеживача у аутомобилу.

Како каже, ове случајеве је пријавио комисији за борбу против дискриминације, али је увек добијао одговор да није у питању дискриминација као прекршајно дело, већ да су по среди "културолошке разлике".

"То мени звучи као када кинеска влада оправдава своја кршења људских права 'културолошким разликама' у односу на Запад", рекао је Ај, додајући су његова породица и он радо овде живели, али да упркос томе напушта Берлин.

Овај његов иступ изазвао је бурне реакције, како међу такозваним органским Немцима како се неретко у Немачкој називају они који немају мигрантско порекло, тако и међу онима који имају усељеничко порекло, а чине безмало четвртину становништва Немачке.

У Кини преступник, у Немачкој звезда

Ај Вејевеј је светску славу, али и наклоност немачке елите, стекао не само својом концептуалном уметношћу и филмовима, већ и жестоком критиком кинеског друштва коју је неретко преточавао управо у своја дела.

Немачка публика се и даље сећа како је спољни зид музеја у Минхену у којем се одржавала његова изложба посвећена погибији више од 80.000 погинулих у земљотресу у Сечуану 2008. године, "преобукао" са 9.000 ранаца на којима је стајао текст:"Живели су срећно седам година..."

Када су га кинеске власти ухапсиле и држале три месеца у затвору због оптужби да је починио порески прекршај, као и потоње трогодишње онемогућавање да изађе из Кине, само су од њега направиле уметничко-политичку звезду у Немачкој. Када су му кинеске власти 2015. вратиле пасош и могућиле да напусти Кину, немачку визу је добио промптно и у Берлину дочекан као поп звезда.

И док су немачки добри познаваоци Кине и кинеске уметности преносили да многи Кинези не могу да схвате фаму која се у Европи диже око Аја, Немачка је била пресрећна да га угости. Публици у Немачкој се свидео Ајов политички концепт уметности, не обазирујући се на поједине критике које су указивале да он у односу на друге кинеске уметнике само „најбоље уме да се прода".

Ни немачки кустоси, који познају кинеску сцену, нису успевали да смање фаму око Аја тиме што су истицали да се фокусом на само једном уметнику заправо ствара погрешна слика о савременој кинеској уметности.

Конзервативност – критика Кине и Немачке из сличних разлога

Шок је уследио када се оштрица Ајове критике усмерила и ка Немачкој. Истини за вољу, његова критика делом је осветлила неке аспекте живота у Немачкој, али је у многоме и показала и то како Ај сагледава отворено друштво и различитости.

Најпре, намеће се утисак да је Ај очекивао да ће доласком у Немачку обрести у веома либералном друштву, бар онако како је он доживео Америку у којој је живео између 1981. и 1993. године када се дружио са Ендијем Ворхолом и Аленом Гинсбергом.

Упркос томе што Берлин данас јесте стециште либералних уметника са свих страна света и јесте један од најлибералнијих градова у Немачкој, историја овог града као и свеукупна немачка култура, традиција и историја чине га знатно другачијим од Њујорка. Нарочито Њујорка сагледаног кроз наочаре либералне уметничке сцене.

Супротно очекивањима многих који се доселе у најјачу европску економију, Немачка је можда једна од најтрадиционалниих земаља Запада, која је протеклих деценија најспорије прихватала либералне вредности које се односе унутар друштва.

Тако је Немачка увек била међу последњима на листи западних земаља које су декриминализовале хомосексуалне односе, прихватиле истополне заједнице и бракове, право на абортус, силовање у браку одредиле као кривично дело или дале женама подједнака права са мушкарцима која се тичу породице и рада.

Колико пре коју деценију у деловима тада Западне Немачке, жене, да би се запослиле, морале су да имају одобрења својих супружника, а очекивало се да одустане од своје каријере све док им деца не заврше бар основну школу.

Да је цео систем то од њих очекивао можда најбоље говори то да су до су вртићи радили двократно јер се очекивало да мајке своју децу воде сопственој кући на ручак. Штавише, и данас не тако мали број вртића ради тек до 15 часова, јер се очекује да мајка ради скраћено радно време.

Потом, примера ради, формално-правно абортус је у Немачкој и даље нелегалан, али може да се спроведе по строгим условима. Уз то, гинеколошким лекарским праксама је забрањено да на својим интернет презентацијама уопште објаве да је у њиховим ординацијама могуће урадити побачај.

Осим тога, католичка и евангилистичка црква имају безмало статус државних цркава у Немачкој, а однос државе и цркве се можда најбоље види у томе да пореске власти за ове цркве убирају црквени порез од верника. Када се томе дода да конзервативнијим ставовима доприноси и велики део досељеника, очигледно је да је Немачка знатно конзервативније друштво него, на пример, суседна Холандија.

Немци и тешко склапање пријатељстава

Немци јесу поносни на своју културу, али многи ће рећи да је заправо не штите довољно, колико год Ај мислио супротно.

Ипак, његов коментар да Немачка није отворено друштво подстакао је многе усељенике у Немачкој да прокоментаришу да после много година живота у Немачкој нису успели да "пробију баријере" и да се не осећају увек "прихваћено". Немали број њих ће рећи како их нека немачка породица никад није позвала на вечеру у свој дом или да не успевају да са Немцима склопе пријатељство.

Међутим, ту су често по среди заиста те фамозне културолошке разлике. Наиме, добар део Немаца тешко стиче нове пријатеље, изузев током школовања и делом на послу, а пријатељством обично сматра оно што би просечан Србин назвао познанством.

Немац ће радије отићи са пријатељима на ручак или вечеру у ресторан него што ће их угостити у сопственом дому. Наравно, око тог ручка или вечере ће се договорити некад и недељама раније, а спонтано свраћање у посету је незамисливо.

Постоје наравно изузеци, али суштински недостатак ове спонтаности у односима недостаје многим усељеницима у Немачкој. Немцима, пак, то је њихов начин живота и сасвим су срећни с њим.

Да ли је немачко друштво отворено? 

Ипак, то не значи да немачко друштво није у доброј мери отворено. Али, постоје и проблеми. Па су тако поједини крајеви Немачке конзервативнији или затворенији за новине и дошљаке, али и у овим отворенијим није искључена дискриминација, расистички коментар или знаци нетрпељивости.

Додуше, свако би прво морао да се запита какав је степен дискриминације према странцима у земљи из које је дошао или како би у његовој или њеној земљи становништво прихватило да у пет деценија удео миграната у становништву порасте са нуле на 25 одсто. Све су то изазови са којим се Немачка суочава у настојању да буде отворено друштво.

А када је у питању Берлин и Ајова искуства са таксистима, чини се евидентно да кинески дисидент није схватио да Берлин није само либерална уметничка сцена левих политичких убеђења. 

Берлин чини и пргави пруски менталитет, који Берлинце некад чини грубим према туристима и странцима. Берлин су и ксенофобне групе у солитерима на истоку Берлина. Берлин су и Арапи који нападају Јевреје. Берлин су и активисти који помажу бескућницима, избеглицама и свим угроженима. Берлин је и пијаца у Нојкелну на којој се мешају мириси Азије, Африке и Европе.

Берлин су и групе дилера који крстаре Герлицер парком у Кројцбергу, али и породични крајеви препуни деце на игралиштима направљеним као из бајке. Једноставно, Берлин није безгрешан. Берлин су и проблеми, које је, између осталог, донела и чињеница да је за протеклу деценију примио толико новопридошлица да је са величине Београда нарастао на град од више од 3,8 милиона душа.

Осврћући се на Ајове критике, поједини немачки коментатори су приметили да је Берлин такав да је у њему најбоље избегавати силеџије из којих кипти тестостерон, потом ђубретаре, продавце рибе, али и таксисте.

Таксисти важе за оне који се не либе да подвикну и да се грубо или масно нашале. Па тако један од берлинских угледних новинара препричава како је скоро био у таксију у којем је таксиста псовао хипстера на електричном тротинету, коју му је пресекао пут, речима "Направићу од тих твојих наочара контактна сочива".

Цензура филмова због могућег затезања политичких односа

Ипак, чини се да је кинеског уметника највише погодило то што немачки политичари, па и културне институције нису спремни да слепо следе његову критику кршења људских права у Кини.

Напротив, показали су да су спремни да праве компромис са одређеним идеалима, уколико процене да је то у њиховом интересу. Па је тако Ај у фебруару оптужио руководство Берлинала зато што је из филма "Берлин, волим те", који је сада у немачким биоскопима, избацило делове које је он снимио.

Осим тога, овај светски значајан фестивал је избегао или одбио да прикаже неколико филмова и документараца кинеских аутора, који су били критични према кинеској власти. Како тврде поједини кинески уметници који живе у Берлину, сви кинески филмови приказани на овогодишњем Берлиналу имали су својеврсно одобрење власти у Пекингу.

Настојање Берлина да не затеже односе са Пекингом и угрози сопствене економске интересе чини се евидентно.

Након судара кинеског идеализма и немачког дипломатско-економског реализма, како ствари стоје, Ај Вејвеј ће се преселити у Њујорк у потрази за земљом у којој се неће осећати као странац. И у нади да га таксиста неће избацити из возила.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(понедељак, 19. авг 2019, 14:34) - anonymous [нерегистровани]

Bravo

Oddddlican clanak bravo!

(недеља, 18. авг 2019, 07:24) - anonymous [нерегистровани]

Odličan članak

Odavno nisam 'gutao' tekst nekog našeg novinara.
sve čestitke! Odlično!

(субота, 17. авг 2019, 23:06) - anonymous [нерегистровани]

To je kad previše gledaš CNN pre odlaska

pa misliš da je Zapad jedno divno mesto, čista demokratija, slobode, itd. Malo sutra. Gori je Zapad od Kine sto puta, ali baš zato ljudi tamo toga i nisu svesni, jer Zapadna propaganda ne dozvoljava postojanje glasa protiv. Kakvi umetnici, kakvi bakrači. Kaže da se na Berlinalu emituje samo ono što odobri Kina. A šta misliš šta se na čitavom Zapadu (te tzv. razvijene zemlje) emituje u medijima? Pa ne može nijedno slovo da se pročita bez odobrenja centrale što se najbolje vidi iz činjenice da sve nacionalne mreže uvek imaju potpuno iste vesti. Isti tekst, isto naglašavanje i isticanje reči i tema. Sve pod najstrožom mogućom kontrolom misli. Pa tek "spinovanje" istine... Ali, napunili mu glavu glupostima kako je Kina zla, a Amerika nešto divno i onda nije mogao da se opasulji kad je došao u Nemačku. Naravno da u Americi to nije moglo da se desi, jer je mašinerija za ispiranje mozga daleko efikasnija. S druge strane, zatvorenost Nemaca je definitivno njihov izbor i način života koji je njima normalan i koji njima odgovara.

(субота, 17. авг 2019, 22:32) - Zak Vizan [нерегистровани]

Aj

Aj Odradio ,zaradio ,da menja sredinu je OK ,mada i NY ,nije nisto posebno ,sto ima vise ,,kineza,,...

(субота, 17. авг 2019, 16:53) - FORum LIvii [нерегистровани]

“Umetnost je eliminаcijа nepotrebnog.” Pablo Pikaso

Публици у Немачкој се свидео Ајов политички концепт уметности,
Sta znaci ova izjava?
Da li je to holivudski manir shvatanja umetnosti ?Stvaranje filmova koji namecu politicke stavove i stereotipe:
Rusi su uvek losi momci , Srbi su zlocinci , treci su lukavi , cetvrti pametni , ...
Pa gde je tu umetnost ili je ona zloupotrebljena , sredstvo za artikulaciju politickih stavova ?
“Cilj umetnosti je da otkrije umetnost, a sakrije umetnika.”
Oskar Vajld

(субота, 17. авг 2019, 16:00) - anonymous [нерегистровани]

Ovo je klasicna

pustili ga niz vodu

(субота, 17. авг 2019, 12:48) - anonymous [нерегистровани]

Vidji vidji

On rusio svoju rodjenu zemlju A sad bi i Nemacku. PS: neka njegova nova demokratija? mora da radi za CIA!?

(субота, 17. авг 2019, 12:18) - anonymous [нерегистровани]

re: A pare?

Covjece citas li ti tekst, jedva su cekali da dodje, pozivali ga i djelili mu sakom i kapom, nije on kriv za to, nego oni koji od njega prave zrtvu kineske drzave i sistema, a s ciljem blacenja istih. Nego ovaj (kao i svi disidenti sa istoka na zapad) mislio da ga oni zovu zato sto ga vole, a onda je slijedio hladan tus i razocarenje.

(субота, 17. авг 2019, 12:13) - anonymous [нерегистровани]

Popuna radnih mesta migrantima?

Neko bi ovde da popuni prazna radna mesta u Nemačkoj migrantima. Ima samo jedna mala kvaka, nema slobodnih radnih mesta. Samo Nemačka ima 10 miliona nezaposlenih od čega skoro pola mladih ljudi koji ipak znaju jezik, školovani su tu i poznaju sistem. Umesto da pokrenu te mlade ljude i omoguće im profesionalni razvoj i stvaranje porodice, novac iz budžeta troši se na nepismene migrante, koji ne znaju kako treba ni sopstveni jezik i koje treba godinama učiti i školovati pre nego što budu od bilo kakve koristi. Ukratko pustiti sopstvenu decu da propadnu i zameniti ih migrantima. Nije ni čudo što anti-globalističke i anti-EU partije niču kao pečurke posle kiše. Ljudska cena ove bezglave politike biće visoka i Evropi prete ozbiljni unutrašnji sukobi, čak i vojne operacije, u budućnosti. Što reče jedan zemljak: "ma mene ovo sve mnogo podseća na SFRJ". I mene.

(субота, 17. авг 2019, 11:15) - anonymous [нерегистровани]

A pare?

A hoce li se gospodin odreci i para koje u Nemackoj uzeo?
Ili mozda Nemacka ne valja ali nemacki evri valjaju.