Пет немачких навика које је тешко разумети

Када је Дана Регев пре пет година стигла у Немачку, много тога јој је било ново и несхватљиво. Ево њене листе: од промаје и јурцања ауто-путевима, до љубави према папиру и чудних немачких мушкараца.

Када сам се из Израела преселила у Немачку, знала сам да ме очекују нове културне и друштвене норме.

Рецимо, брзо сам схватила да се Немци слободно односе према голотињи. Или да немају проблем да се на улици издеру на неког непознатог, ако имају осећај да је он нешто погрешно урадио. И да ће радије купити пиво у киоску како би уштедели који цент него да седну у леп кафић одмах поред.

Неке немачке навике су ми у међувремену прирасле срцу, као што је сунчање у парку, плаћање готовином или планирање одмора много унапред. Ипак, неке ствари су остале стране.

Промаја - страшни непријатељ

Однос Немаца према циркулацији ваздуха је веома сложен.

Има много фанатика који воде рачуна о свежем ваздуху. Они инсистирају да прозор буде отворен и када је напољу десет степени испод нуле. Али када хладан ваздух почне да се шири просторијом, настаје паника - због „промаје”.

Панику могу да изазову два прозора отворена један насупрот другог. И последице могу да буду несагледиве: укочени врат, гадна прехлада или чак упала плућа.

У ком тренутку се тачно свеж ваздух претвара у опасну промају, још нисам схватила. Али преда мном је још једна дуга зима како бих могла то да одгонетнем.

Ограничење брзине? Ха, ха, ха...

Не морате бити дуго у Немачкој да бисте приметили какву улогу за већину људи има аутомобил. Стога су важне све теме које имају везе са њим. Неке од њих тичу се ауто-пута - као што је познато, немачког изума.

У Немачкој на многим деоницима ауто-путева нема ограничења брзине. И свако ко то покуша да доведе у питање, истог тренутка је суочен са оштрим критикама.

И заиста, 60 одсто смртоносних несрећа не дешава се на ауто-путевима већ на магистралним, на којима је у Немачкој максимална дозвољена брзина 100 километара на сат.

Ипак, за мене, која долазим из земље у којој су саобраћајне несреће најчешћи узрок смрти, тешко је разумети зашто је толико важно јурити ауто-путем двеста на сат. А да не говорим о узнемиравању возача који спорије возе, када им се аблендује или им се опасно приближава.

Само папир се рачуна!

Немачка је позната по култури рециклаже. Истовремено примећујем колико је у тој земљи важан папир.

Сваки Немац је прошле године у просеку потрошио 241,7 килограма папира. Тиме је Немачка један од највећих светских потрошача папира и водећа је на листи међу земљама Г-20. Сједињене Државе су на другом месту.

Очигледно да и даље важи Гетеова изрека: То што човек има црно на бело, може мирно да донесе кући.

Дакле, будите спремни да пишете писмо уколико желите да откажете неки уговор, одштампајте рачуне које сте добили електронском поштом и заборавите на ПДФ. Ако желите да будете на сигурни, увек све имајте и на папиру.

Посао је посао

Немци ретко своје колеге виде као најбоље пријатеље, што је за мене у почетку био велики шок.

Шефови ме никада ништа не питају о мом приватном животу. Морала сам заиста да се довијам у разговорима како би о мени сазнали нешто више од имена и одакле долазим.

С обзиром да су моје колеге људи са којима проводим највећи део дана, чудно ми је да са њима не разговарам о свему и свачему. Многим Немцима је, међутим, та подела на приватни и пословни живот сасвим нормална.

За мене као Израелку то је прави изазов. Навикла сам да са људима са којима радим не делим само канцеларију, већ и да са њима идем на пиће и о свему разговарам.

Недељна светиња

У Немачкој седмица заправо има шест дана. Недеље се, додуше, могу наћи на календару и дефинитивно долазе увек након суботе, али иначе се озбиљно питам да ли оне уопште постоје.

Тог дана су све радње - осим кафића и ресторана - затворене, градски превоз има други ред вожње. Чак и у главном граду Берлину све некако делује спорије. И то очигледно апсолутно ником не смета.

Немојте погрешно да ме схватите: ја сам велика присталица једног или више нерадних дана у недељи и за то сам веома захвална синдикатима. Али као неко ко је стално запослен се питам: зар не би било добро да неке ствари и недељом можете да обавите?

Бонус: Дејтинг са Немцем

Немачки мушкарац остаје мистерија многим женама.

Још током првих дана боравка у Немачкој, многе жене из читавог света, али и Немице су ме упозориле на ту посебну врсту.

У њихову одбрану морам да додам да су у међувремену упознати са гласинама и занима их шта могу да промене да их не бије тај лош глас.

Комуникација са њима није једноставна. Форме њихове комуникације су чудне и непредвидиве. Мреже као што су Вотсап и Фејсбук они радо заобилазе и уопште дуго траје док коначно не признају да је то што са њима имате - веза. Али то је као са промајом: имам читаву сезону да разоткријем ту тајну.

број коментара 15 Пошаљи коментар
(недеља, 15. дец 2019, 09:44) - Kristina [нерегистровани]

Nemacka

Takodje zivim u Nemackoj i nisam bas saglasna s ovim zapazanjima. Ablenduju samo ako se levom trakom vozi sporije, ne voze svi 200km/h. Za promaju prvi put cujem, a sa kolegama s posla prica se i o privatnim stvarima.

(субота, 14. дец 2019, 12:05) - anonymous [нерегистровани]

Бежанија из Србије

Јел ово, како да се прилагодите на живот у Немачкој, лекција прва?

(субота, 14. дец 2019, 08:06) - anonymous [нерегистровани]

Auto-put

Od kad je Auto-put sa jednom Tracking?
Gospodja je u pravu sto se tice toga da je auto-put je nemacki izum

(субота, 14. дец 2019, 07:31) - Furioso [нерегистровани]

esss

Ovo za ablendovanje je neistina. Ablendovaće ti ako vozis krajnjom levom trakom brzinom od 120/130km/h. Na lokalnim putevima se vozi normalno. Naravno da niko ne vozi 50 tamo gde pise da je dozvoljeno 80 km/h. Nemci su praktični, Nemci su inženjerska nacija.

(петак, 13. дец 2019, 19:54) - anonymous [нерегистровани]

Auto-put

Kako prodati porsea ili slicno a ograniciti brzinu na auto-putu
Nemci su navikli na velike brzine na auto-putu pa i znaju da se ponasaju propisno, problem su stranci koji nisu navikli na (pravi) auto-put pa izlecu sa 130 na levu traku
130 ogranicenje je zaostalo i za vozila iz 80 tih .........
No limit .....hvala bogu

(петак, 13. дец 2019, 19:47) - anonymous [нерегистровани]

Cudna zapazanja!

Ova gospodja je za 5 godina primetila stvari koje ja nisam za 20 godina koliko zivim u Nemackoj.
U stvari dosta stvari koje je navela su upravo suprotne.
Na primer, ovo da Nemci luftiraju i prave promaju uopste nije tacno.
U zgradi u kojoj zivim, jedini koji luftiraju stan smo mi i jedni komsije Hrvati.
Ja nikada nisam video da neko otvori prozor sirom kao sto to mi radimo.
Takodje, na poslu sam ja jedini koji luftira, drugima ne pada na pamet.
Sto se tice abledovanja i sviranja u saobracaju, to sam u Nemackoj za ovih dvadeset godina video mozda dva tri puta. Kada sam u Beogradu, ablenduje i svira se na svakom koraku i bez ikakvog razloga.
Naravno, od vas se ocekuje da kada ne postoji ogranicenje, nevozite kranjom levom trakom 100 km/h, jer time dovodite u opasnost i sebe i druge, posto vozace koji voze brzo prisiljavate da naglo koce. U toj situaciji bih i ja ablendovao.
Pozdrav iz Minhena!

(петак, 13. дец 2019, 16:32) - anonymous [нерегистровани]

Nijemci su u pravu

Sve navedeno podrzavam. Nije mi jasno sta se ova cudi. Bio sam u Izraelu. Prelijep za godisnji odmor. Ali ne bih tamo nikad stalno zivio. U Njemackoj bih.
A njemacki auto-put obozavam.

(петак, 13. дец 2019, 15:16) - Ulmer [нерегистровани]

Ispravka

Nije bas da je na magistralnim putevima ogranicenje brzine 100kmh,vecinski je 80kmh.auto-put nije izum nemacki,vec italijana.Prvi auto-put u Nemackoj je pusten u saobracaj 1932 izmedju Kelna i Bona bio je dug 20 km.Prvi italijanski auto-put pusten je u saobracaj izmedju Mila i Vareze 1924 godine imao je po jednu traku u oba smera,sa izlazima.

(петак, 13. дец 2019, 15:13) - Prinzessin [нерегистровани]

Deutschland

Ovo je tekst jedne Izraelke ili Jevrejke koja zivi u Berlinu. Nemacka je neverovatno podeljena na sever i jug, zatim koliko stranaca cini procentualno stanovništvo u nekom gradu ili selu. Zavisi sa kim ste i gde radite.

Gospodin Gete je rekao: "Pokazimi ko su ti prijatelji i reci cu ti ko si."

Nakon II Svetskog rata su tragove ostavili Englezi, Amerikanci i Rusi.

Srbija treba da je ponosna, jer su Srbi osnovali gradove Lajpcig i Drezden. Znaci, Srbin je Nemac, ili Nemac je Srbin. Škola koju su osnovali ti Srbi rodjaci je u Lajpcigu i dan danas radi, više od 800-900 godina.

Kultura u Frankfurtu na Majni dize kosu sa glave ne samo Nemcima vec i nekim strancima.

Pozdrav iz Frankfurta na Majni,

Marie

(петак, 13. дец 2019, 15:10) - Srbin iz Nemacke [нерегистровани]

Pre 40-50 godina

ste i mogi da upoznate "pravog" Nemca, danasnju nemacku omladinu su stranci "vaspitali" kako se "lakse" zivi. Danasnji mladi Nemci nemaj nista slicno sa onim starim pravim nemcima !