Хрватски лингвисти у хајци на Вука

О једном простору и двама народима. О неспоразумима, језичким.

(Грађу за овај мини-речник нашао сам у чланцима и студијама српских лингвиста Павла Ивића, Бранислава Брборића, Слободана Реметића, Егона Фекетеа, Милорада Телебака и Драга Ћупића.)

БЕЧКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР. – Постигнут са Хрватима, био је Вукова лична победа, али не и успех за Србе, који су тиме били увучени у спрегу с народом друкчије културе и традиције и друкчијих политичких интереса. (П. Ивић)

БРБОРИЋ, БРАНИСЛАВ. – „У потоњих сто година (...) било је и сарадње, и заједништва, и слоге, и споразумевања.

Али је много више бивало разлика, спорова и разлаза мотивисаних околностима изван логике самог језика...“ (Бранислав Брборић (1940–2005), српски лингвиста)

БРОЗ, ИВАН. – Истакао да је за Хрвате најбоље да се приклоне Вук–Даничићевим језичким начелима.

Свој правопис је ипак назвао (само) хрватским. (Иван Броз (1852– 1893), хрватски лингвиста)

ВУКОВА РЕФОРМА. – Односила се на српски језик, али су њу прихватили и Хрвати, тако да је у основу и њиховог књижевног језика ушло штокавско наречје.

Чакавско и кајкавско наречје остала су на нивоу дијалекта, премда се мањина Хрвата служила штокавским наречјем. (Д. Ћупић)

ГОДИНА 1836. – Људевит Гај (1809–1872) у својој Даници је прешао на штокавски, што је био дефинитивни раскид са чакавско-кајкавском традицијом. (П. Ивић)

ГОДИНА 1861. – Хрвати свој језик зову „југославенски“.

ГОДИНА 1867. – У време опирања Мађарима, језик код Хрвата је „хрватски или српски“.

ГОДИНА 1868. – У тексту Нагодбе с Мађарском стоји да је језик „хрватски“.

ГОДИНА 1899. – Одлуком Хрватског сабора, званични Загреб се опредељује за Вуков књижевно-језички модел.

Најјачи политички потез који је званични Загреб икада повукао одлучујуће је подупро интегрисање готово свих католика између Бугарске и Словеније у једну, хрватску нацију.

Тај потез је отворио пут ширењу хрватског опредељења међу католицима штокавцима. (П. Ивић)

ДАНИЧИЋ, ЂУРА. – У Гласнику Друштва србске словесности објавио чланак „Разлике између језика србскога и хрватскога“ 1857. године.

У чланку се износи теза да је у основи хрватског језика чакавски дијалекат, а у основи српског штокавски. (Ђура Даничић (1825–1882), српски лингвиста)

ИВЕКОВИЋ, ФРАЊО. – Присталица Вукове језичке реформе, аутор великог двотомног речника.

Али у предговору је истакао да је то речник хрватског језика „јер су га списали и на свијет издали Хрвати“. (Фрањо Ивековић (1834–1914), хрватски лингвиста)

ИВИЋ, ПАВЛЕ. – „Књижевни језик у простору између словеначке и бугарске границе је један, разуме се, с територијалним варијантама.“ (Павле Ивић (1924–1999), српски лингвиста)

МАРЕТИЋ, ТОМИСЛАВ. – У наслову његове граматике стоји „хрватски или српски језик“ са раставним везником или.

Редослед даје предност Хрватима, у Аустроугарској већинском јужнословенском народу. (Томислав Маретић (1854–1938), хрватски лингвиста)

НОВОШТОКАВСКИ СТАНДАРД. – У основи и српског и тзв. хрватског језика. Подразумева све особине целовитог и развијеног језичког система: седам падежа и систем од четири акцента.

ПЕДЕРИН, ИВАН. – „Питање је дугујемо ли ми Хрвати уопће још нешто Караџићу (...)

Они који су код нас прихватили то неумјерено дивљење Караџићу учинили су то, како се чини, највише стога што нису познавали него су, дапаче, омаловажавали књижевну традицију властитог народа.“ (Иван Педерин (1934), хрватски германиста)

РЕМЕТИЋ, СЛОБОДАН. – „Лично бих био срећан да су хрватски филолози и центри одлучивања крајем деветнаестог столећа свога Цицерона нашли у некоме другом а не у Вуку Стефановићу Караџићу.“ (Слободан Реметић (1945), српски лингвиста)

СРБИ У ХРВАТСКОЈ. – Године 1945, Срба у Хрватској било је више него „матичног народа“ у Црној Гори и знатно више него Арбанаса у Србији.

Ипак, уставна одредба о српском језику у Хрватској, 18 година у континуитету гласила је „хрватски књижевни језик“.

СРПСКА ЛАТИНИЦА. – Срби су латиницу као друго писмо прихватили почетком прошлог века, заједно са идејом југословенства. Српска престоница постала је готово сасвим латиничка.

СРПСКА ЋИРИЛИЦА. – Српско национално писмо. Њоме су Срби дуже од осам векова стварали своју културу европског нивоа.

Уврежило се и мишљење да су Срби двоазбучан народ, што није тачно – нема двоазбучних народа. (М. Телебак)

СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК. – Успостављен и као појам и као назив изван Србије и мимо Срба, првенствено вољом стратега хрватскога националног покрета. (Б. Брборић)

ТЕЛЕБАК, МИЛОРАД. – „Срби имају грешну заблуду да је њихово писмо примитивно, да с њим не могу у Европу.

А у Европу су Срби давно ушли управо са ћирилицом.

Србин треба да пише само својим националним писмом – ћирилицом, као што сваки Хрват и Словенац пишу само латиницом.“ (Милорад Телебак (1942), српски лингвиста)

ЋУПИЋ, ДРАГО. – „Име језика не значи да је он независан од других језика, нарочито не од језика од којега се 'отцепио', тј. од којега жели да постане нов и самосталан.“ (Драго Ћупић (1932–2010), српски лингвиста)

УНЕСКО. – По Међународном информационом систему за културу и научни развој, кога се придржавају све чланице Унеска, све књиге штампане латиницом – макар оне биле српских аутора – сврставају се у неку другу културу.

Нису део српске културе јер од 1994. године не постоји одредница „српски језик – латиница“. (М. Телебак)

ФЕКЕТЕ, ЕГОН. – Друго је питање како тај језик (хрватски) треба именовати, при чему је основно питање: какав је тај језик, тј. разликује ли се он системски у односу на друге или не. (Егон Фекете (1931–2009), српски лингвиста)

ХАУЛИК, ЈУРАЈ. – У писму бану Јелачићу 9. 2. 1849, загребачки бискуп Хаулик (1788–1869) наглашава да је заштита од српског православља једини мотив задржавања латинског, уместо увођења народног језика.

ХРВАТСКИ ЈЕЗИК (ЧАКАВСКИ И КАЈКАВСКИ). – Да би Хрвати формирали хрватски језик који не би био исто што и српски, морали би да нађу другу језичку основу.

Уместо штокавске основе, морали би да пређу на чакавску или кајкавску, и тек онда да граде посебан језик. (Д. Ћупић)

ХРВАТСКИ ЈЕЗИК (ШТОКАВСКИ). – На хрватској страни одвајкада од јединства са језиком Срба постојале су тежње да издвоје свој језик и да га кодификују као самосталан.

То су званично успели једном за време Другог светског рата, а затим уочи распада и по распаду нове југословенске државе.

Издвојили су га као посебан језик, али будући да му је основа остала иста као и у језику Срба, тј. том језику је остала штокавска основа, само су га преименовали. (Д. Ћупић)

број коментара 13 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. јул 2019, 03:09) - anonymous [нерегистровани]

razlicit ugao

Necu nikome da stajem na muku, ali u novijim tekstovima po stampi se mnogo koristi "TE" prilikom nabrajanja, koj je u moje doba bilo STRIKTNO hrvatsko. Mogao si to da cujes samo na radio Zagrabu. Sada je postalo sasvim normalno da se kaze ( u Srbiji ), na primer: na Vimbldonu su bili Vilijam i Kejt TE Hari i Megan. Svaki dan po dnevnoj stampi koliko hoces. To je to. Valjda je jos neko primetio, nije moguce da sam ja jedini.

(недеља, 14. јул 2019, 10:51) - Boki [нерегистровани]

Bravo!

Svaka reč tačna! Svaka čast!

(субота, 13. јул 2019, 20:14) - anonymous [нерегистровани]

кога брига

Хрвати могу радити шта хоће од њиховог језика.Имају и агенцију за измишљање нових речи и сваке године додељују награде творцима нових "хрватских" речи.Углавном то све нема никакве везе са нама и не треба се њима бавити.Што пре измисле тај њихов повијесни језик то пре ћемо се заувек разићи и никад више разумети.То је добро, данас клинац на Егзиту говори како је добро што има хрвата тамо, као исти језик, па и Енглези и Ирци причају исти језик па се опет не подносе.Треба склонити незналице са јавне сцене, то је важније од хрватских језичких вратоломија.Поздрав и свако добро.

(субота, 13. јул 2019, 09:36) - anonymous [нерегистровани]

sve, ama bas sve ....

...sto je srpsko i srpsog roda u Hrvatskoj smeta po definiciji. Mogu im samo reci: ostavite bre Vuka na miru, pravite svoj jezik kako vam je volja, koga je briga.

(четвртак, 11. јул 2019, 16:05) - anonymous [нерегистровани]

vuk i srbi

vuk jednostavno nije bio dorastao visini povesnog zadatka koji je bio pred njim u datom trenutku i to je ostavilo prevelike posledice po danasnji poredak na Balkanu

(четвртак, 11. јул 2019, 14:35) - slavko [нерегистровани]

Ima laika

i u drugim narodima koji misle kako je srpski jezik samo dijalekt hrvatskog.Svi laici su jednako srećni samo su stručnjaci nesrećni svaki na svoj način...

(четвртак, 11. јул 2019, 14:19) - anonymous [нерегистровани]

Za nas laike....

...hrvatski, bosanski i crnogorski jezik su samo varijante srpskog jezika!Sicno kao sto postoje varijante engleskog jezika (americki,australski...).

(четвртак, 11. јул 2019, 08:41) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Re: @ Čakavski jezik

"Čakavski nije jezik, a razlika između štokavskog i čakavskog govora nastala je u izgovoru staroslovenskog slova i glasa "щ" koji još postoji u ruskom i izgovara se "šč"."Čakavski je jezik dragi moj. Ekavsku i ijekavsku varijantu stokavskog (srpskog) jezika savrseno razumem.Cakavski i slovenacki jedva da razlikujem jer mi zvuce gotovo isto ali ih ne razumem.Pripisite to gubljenju samoglasnika, suglasnika, jotovanju ili jodlovanju to su jezici koji su slicni medjusobno a razliciti od srpskog.Hrvati su vestacka nacija koju je kreirala Austrija i podojila Austrougarska prvo poguravsi Ilirski pokret pa podvalivsi Vuku Karadzicu, zatim uvodeci "hrvatski ili srpski" pa jugoslovensku ideju da bi se PROSIRILA NA BALKAN koji je Turska polako ali sigurno gubila. Koja je to strategija vidi si po okupaciji a zatim aneksiji BiH kada su uveli termin "Bosanac" da bi uveli pometnju i mrznju medju isti narod jer se tako najlakse vlada.Cakavski je vise hrvatski jezik nego sto je ijekavska varijanta srpskog."Ivan Kukuljević, period bečkog dogovora opisuje kao doba kada je „Hrvatska spavala u dubokom snu“, „sva inteligencija jedino latinski govorila“, „u ženskom društvu jedini jezik bio njemački“, a aristokratija svoje sinove slala u Mađarsku da uče mađarski."

(уторак, 09. јул 2019, 20:14) - Dr.Top [нерегистровани]

@ Čakavski jezik

Čakavski nije jezik, a razlika između štokavskog i čakavskog govora nastala je u izgovoru staroslovenskog slova i glasa "щ" koji još postoji u ruskom i izgovara se "šč". To "щ" kod nas štokavaca je preraslo u "št" a dalmatinci su izostavili "š" pa je ostalo samo "č" ili "ć" . Tako mi kažemo "šta", a oni "ča" ili "ća", mi kažemo "opšte" oni "opće" mi sveštenik, oni svećenik. itd.
Pored svih tih malih razlika mi ipak govorimo jednim jezikom, samo što smo svi mali a uz to se baš nešto puno ne volimo, pa se ne možemo dogovoriti o upotrebi i nazivu zajedničkog jezika.
Zbog toga narod na ovim prostorima trpi mnogo štete, a jednaki su krivci i oni koji jezike nastoje vještački što više udaljiti, kao i oni koji kažu "sve je to srpski jezik sa dijalektima".
Nacionalizam uništava narode nekadašnjeg srpskohrvatskog govornog prostora, svih je svakim danom sve manje i manje.
Apsurdno, jer nacionalizam se (tobože) stavlja u zaštitu naroda.

(уторак, 09. јул 2019, 12:06) - slavko [нерегистровани]

Jedni mogu a drugi ne

Švedski, Norveški i Danski jezik su 95% isti ali se smatraju različitim jezicima različitih imena. U Skandinaviji to ide ali na Balkanu ne. Po takom treba javiti gore kako je sve to Švedski jezik različitih dialekata koji se govori po svim švedskim zemljama...