Постало је ненормално рећи "желим да останем у Србији"

"Не желиш да идеш преко? Па како? Овде ништа не ваља". Шок и неверица, што би рекли таблоиди, на лицима оних који не разумеју да, авај, своју будућност видиш у земљи у којој си се родио.

Разумем све. Иако сам рођена тих деведесетих које су нас разориле, а у основну школу ишла двехиљадитих кад смо ушли у ту транзицију. Да, јасно ми је да за добар део становништва живот у Србији представаља пуко преживљавање, животарење од данас до сутра.

Свако, јелте, иде тамо где ће му бити боље. Где ће, ако ништа друго, моћи да се осећа као човек који зна за шта ради. То је у људској природи и сасвим је јасно. Ми смо бића која теже опстанку, а многи наши су место за опстанак нашли по Бечу, Штутгарту, Сент Галену...

Али, у истој тој природи је и осуђивање, поготово онога што не разумеш. Чини ти се ненормалним, чудним, немогућим. Како може да ти се остаје овде (где си, гле чуда, поникао!) а цела Србија иде напоље?

Како објаснити неком да за тебе живот није само звук СМС поруке са садржином "на ваш рачун је уплаћено..." или огромна кућа у малом селу код Пожаревца у коју нико не крочи? Како објаснити да је твој живот и та твоја породица у провинцији, недељни ручак, ценкање на пијаци са повртарима (на српском језику!), кафа са другарицама на Ади и спонтано окупљање и пиво усред недеље?

Како објаснити неком да ниси васпитан да кукаш, него да гребеш, да се не жалиш на све око себе, него да гледаш своје двориште и да средиш тај свој микрокосмос?

Како рећи неком да ти овде видиш неку перспективу јер су овде сви које волиш, који су те научили да не мрзиш и да се трудиш? Да верујеш. Да су твоји пријатељи овде зачели породице и боре се.

Углавном не знам како да дам неком одговоре на сва ова питања. Свесна сам да се њихово посматрање реалности у којој живе разликује од мог. Иако ни моји нису имали пара за оригинал патике, него за кинеске, и да се хлеб месио онда кад није било за пекару.

Могла сам, исто као они, своју будућност да видим напољу. Али, не видим је. Можда, у 25. години, гледам на свет наивно и кроз ружичасте наочаре. А имала сам (о, да, и то доста!) разочаравајућих искустава.

Људи су одлазили, премештали се, мешали се од кад је света и века. И наставиће. Ако желе, отићи ће. Али, има нас који бисмо да останемо. И нисмо ненормални.

број коментара 46 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. јул 2019, 23:10) - Drmr [нерегистровани]

@O pravosudju

E vidis, imam 71 godinu,ni jednom nisam usao u sudnicu,ni kao svedok.Advokat mi je jednom bio potreban da mi napise kupoprodajni ugovor.Jel ja to mozda zivim negde drugde, ne planeti Zemlji.Kao sto vidis moze i bez sudnice i bez sudije.

(понедељак, 15. јул 2019, 22:32) - anonymous [нерегистровани]

A može i ovako da se gleda...

Pored onoga: "Vi se Milice u životu niste namučili" i ovoga (citat): "Nisam u srbiji napravio ni garažu a kamoli kuću,ali danas jedna ćerka je magistar i top menadzer a druga doktorira u Americi.", moj je zaključak da Vi sve gledate isključivo kroz novac. Jer ćerke su mogle u studentski dom i na budžet, jer su i siromašnini od vas (dve plate u kući) odškolovali svoju decu, ali vi ste otišli negde napolje da biste vašim ćerkama platili škovanje. E u tome je razlika i poenta priče ove Milice kojoj svaka čast na tekstu.

(недеља, 14. јул 2019, 20:18) - anonymous [нерегистровани]

Mi "gastarbajteri"

Draga Milice,mi koji smo"napolju" odlčno razumemo da se ti nisi mnogo namučila.Živeo sam u kako vi zovete unutrašnjosti(150 km od bg).Da pošaljem dva deteta na fakultet sam mogao da sanjam(ja radnilk supruga službenik).Nisam u srbiji napravio ni garažu a kamoli kuću,ali danas jedna ćerka je magistar i top menadzer a druga doktorira u Americi.Dve kuće sam mogao da napravim sa potrošenim novcem.Napolju nas ima i takvih...I još nešto:mnogi od nas nisu gastarbajteri na privremenom radu,već porodice koje su odlučile da žive na nekom drugom mestu u potrazi za dotojanstvenim i smirenijem životom.

(субота, 13. јул 2019, 21:41) - anonymous [нерегистровани]

"Zdravstveni turizam"

A zašto sva deca, kojima smsovima skupljaju pare za lečenje ne budu lečeni u tom zdrаvstvenom turizmu, nego idu "na neki" zapad???

(петак, 12. јул 2019, 14:27) - anonymous [нерегистровани]

@pravosudje je potrebno nekom ko je nesto protivzakonito zabrljao

Jesi li ti svestan sta si napisao?? Znaci, pravosudje je potrebno kriminalcima, je li??? A kome da se obrati posten covek???

(петак, 12. јул 2019, 14:22) - anonymous [нерегистровани]

O pravosudju

Pravosudje je potrebno pravednicima da se brane od kriminala svake vrste. Oni koji protivzakonito brljaju koriste srpsko sudstvo i dobijaju, to onda nije pravosudje nego "pravosudje".

(петак, 12. јул 2019, 11:32) - Drmr [нерегистровани]

@@@Mozda kao penzioner

S kim imas nameru da se sudis pa ti je potrebno pravosudje?Nista protivzakonito i suduja ti nece biti potreban,pravosudje je potrebno nekom ko je nesto protivzakonito zabrljao,necu nabrajati sta to sve obuhvata,previse je.

(петак, 12. јул 2019, 10:47) - anonymous [нерегистровани]

@@Možda kao penzioner

A "pravosudje", kako ono funkcionise? O tome ne kazaste ni rec, a ono je gospodar zivota i smrti u Srbiji.

(петак, 12. јул 2019, 10:34) - anonymous [нерегистровани]

nik

9god u bg...sada nemacka. Konacno sam prodisao! Svako moze da bira ono sto voli. nekome je to ispijanje kafa po kaficima nekome je usavrsavanje, radna atmosfera sa ljudima iz celog sveta. pozdrav :)))

(петак, 12. јул 2019, 01:31) - Sale Vidikovac [нерегистровани]

@Možda kao penzioner

A u kom to raju vi živite? Zdravstvene usluge, naravno za onog ko može da ih plati, su znatno bolje i jeftinije nego u mnogim zapadnim zemljama. Zato mnogi ljudi sa zapada dolaze u Srbiju da se bave tzv. "zdravstvenim turizmom". Srbija je zemlja u kojoj je nivo kriminala znatno manji od mnogih zapadnih zemalja. Osećam se sigurnije da pustim svoje unuke da se igraju ovde na Vidikovcu, nego u mnogim zapadnoevropskim gradovima gde imamo rodbinu. Zagađenje životne sredine je za vreme komunizma bio veliki problem, ali to pripada prošlosti danas. Ima mnogo zagađenijih zapadnih zemalja. Nivo korupcije i birokratije u Srbiji na žalost jeste visok, ali velike korupcije ima i na zapadu. Razlika je samo u tome što je običan svet tako lako ne vidi. Infrastruktura u Srbiji danas se približava zemljama EU. I u Beogradu možete uvesti superbrz internet, putevi se grade na sve strane, bankarski system je na sve višem nivou, moderni šoping centri niču na sve strane, itd. Cela vasa priča je klasičan primer priča ljudi koji su odavno otišli i opisuju Srbiju iz nekog davnog vremena, a ne današnju Srbiju, i onda kritikuju sve i svašta primarno da bi pravdali svoju odluku da iz Srbije odu, iako ona sve manje ima smisla. Šteta je što ne želite da vidite ogroman napredak svuda oko nas u Srbiji.