Интима на клик – да ли је наше поверење у ближње попут Икарових крила

Случај ученице шестог разреда једне основне школе где већ недељама међу ђацима круже њене обнажене фотографије, којe је првобитно раширио њен бивши дечко, тера ме да се запитам да ли је поверење међу најближима умрло или то чине само неке тамо, лоше особе.

Још страшнија чињеница из наведеног случаја је то што је реч о малолетној особи чијих би фотографија могли лако да се докопају и онлајн педофили.

Да ли смо свесни да делећи нечије интимне фотографије и видео-снимке на друштвеним мрежама постајемо саучесници у игри коју воде често искомплексиране, неостварене и можда у својој породици занемарене особе!?

Последице могу бити страшне – од озбиљних душевних поремећаја, па чак и до самоубистава.

Да ли смо као друштво толико застранили или је реч о прескакању лекција из кућног васпитања? 

Ако се поставите у ситуацију шта бих урадио/ла да се мени ово догодило, вероватно би већина од нас  прво пожелела да злостављачу "очита лекцију". Када прође тај први налет беса, сигуран сам да бих покушао да ступим у контакт са починиоцем и упитао да ли осећа срамоту због свог чина. 

Уколико би  остао при своме, требало би да буде свестан да батина има два краја – од нападача би лако могао да постане и сам жртва сајбер насиља.  

И зато не чините оно што не желите да други чине вама.

Родитељи тинејџера треба да знају да купујући својој деци паметни телефон да им у руке дају и моћно пропагандно средство. Не размишљају да та мала справа може да буде једнако опасна као и кључеви од кола или снажног мотоцикла у рукама млађег адолесцента.

Велике технолошке могућности уређаја са приступом интернету, сразмерно носе и већу одговорност при њиховој употреби – трка за лајковима могла би да им "експлодира у лице". 

Људи су крајње несавршена бића, често доносе одлуке напречац, у тренутку нас поведу бес или љубомора, потреба да се у свађи "осветимо".

У досади и недостаку садржаја у сопственом животу, многи и зарад тренутне забаве можда нису ни свесни да чине велику штету делећи даље приватне податке о особи из ближег или даљег окружења. 

Али треба имати на уму да би такав чин могао трајно да раскине љубавне, пријатељске и рођачке везе. Телефон може лако постати "једини пријатељ" који нам је преостао.

Искрено верујем да човек ионако у животу може да се ослони само на мало језгро блиских особа. Не смемо дозволити да се наше поверење у најближе и обрнуто истопи попут Икарових крила.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 10. нов 2019, 08:39) - Mihajlo Slavković [нерегистровани]

Ljubav i pažnja umesto telefona

Nadam se da neću biti jedini koji će ostaviti komentar na ovu tako važnu i svakodnevnu temu - o mladima i njihovom haotičnom životu - jer odnose Rusije i SAD svi komentarišu i razumeju, a pitanje je da li znaju šta im deca rade iza leđa...
Imam dvoje male dece i pastorku koja ovih dana puni famoznih 13 godina. Telefon + 13 godina - bez nadzora = Užas! Deci od malena, ne od 13 godina, nego mnogo ranije, treba ljubav i pažnja, a ne tehnika i zabava - ništa novo nisam rekao. Bez toga deca se gube u ovom odurnom svetu koji ih okružuje, a koji i jeste takav zbog nedostatka ljubavi...
Hvala Vam za ovaj članak, odličan je.