Сигурна кућа за србске криминалце

Када се у истој речи налазе два сугласника неједнака по звучности, онда се први једначи према другом, нпр. срб + ски > српски. Ипак, има изузетака, а и упрошћавања сугласничких група...

ОДТАМНИТИ. Једна учесница у расправи интернет форума посвећеног нези коже рекла је да је „негде нашла да би, једино када крастице почну отпадати, сунце могло отамнити нову младу кожу“.

Овде треба видети значење глагола отамнити. Речник Матице српске: отамнити = учинити тамним.

Исто значи и глагол потамнити, па је питање да ли нам је глагол отамнити потребан.

Проф. Рада Стијовић сматра да би и глагол „одтамнити“ требало да буде део стандардног језика, његово значење би било супротно – уклањање затамњења.

ОДТУГОВАТИ. У примеру „одтамнити“ немамо једначење по звучности јер ће се тако „окрњити“ значење.

Један такав, „окрњен“, глагол нашао сам на једном сајту: „Зато је добро 'отуговати' своје губитке: није добро потискивати тугу и бранити се од ње, није ни здраво.“

Када би постојао, глагол „отуговати“ би значио – постати тужан, а овде се хтело рећи нешто друго.

У Матичином речнику налазимо глагол одтуговати са значењем – провести неко време тугујући.

У питању је значење префикса: о- (између осталог) значи довођење, прелазак у неко стање, док се од- употребљава за уклањање, одстрањивање.

Тако је и у нашем примеру требало рећи да је потребно одтуговати, тј. туговати неко време да би туга нестала.

ВАРМЕЂСКИ. А знате ли шта значи вармеђа? У Речнику МС сазнајемо да је реч мађарског порекла и да је у питању варваризам са значењем жупанија или жупанијски уред.

Присвојни придев гласи вармећки. У важећем правопису није тако. Тамо је вармеђски. Неједначење (по звучности) важи и за ђ, то је новина новог правописа, па тако имамо лођски, боговађски, шомођски (од Лођ, Боговађа, Шомођ).

Једначење је допуштено у примеру љубовићки (од Љубовић) да би се разликовао од љубовиђски (према Љубовиђа).

ЈУРИСДИКЦИЈА. Године 1953. изашла је књига Ивана Божића „О јуриздикцији Которске дијецезе у средњовековној Србији“. Јуриздикција је проблем, да ли се баш тако пише? Не.

И у важећем правопису, а и у старом и новом речнику имамо само јурисдикцију. Једначење изостаје да би се сачувала веза са juris, што значи право.

Ко жели да сазна које су биле надлежности Которске дијецезе у средњовековној Србији, о томе може прочитати у књизи, али да запамти да је правилно само јурисдикција, дакле са с.

ПРЕТПРИСТУПНИ ФОНДОВИ. Због оволико одступања (ево још једног, сугласничка група дс) од једначења по звучности, људи мисле да једначења уопште нема.

У званичном документу Централне банке Црне Горе стоји да се „годишње из предприступних фондова добија укупно око 2,6 милијарди еура“.

Овде одступања од једначења нема, фондови су претприступни, и у сличним примерима имамо претп-, не предп-: претплата, претпоследњи, претпремијера...

Тако је и у српском и у тзв. црногорском језику.

ЈОХАНЕЗБУРГ. Где је још обавезно једначење? „Јоханесбург – сигурна кућа српских криминалаца“, гласи наслов на једном порталу.

Правопис каже да се у властитим именима једначе сугласници с, з, ш, ж, тако да је правилно само Јоханезбург.

Правопис је ипак препун изузетака: и ово једначење ће изостати ако би повукло замену и других сугласника, да Питсбург не би постао „Пидзбург“, а Потсдам – „Подздам“.

Још нешто: Јоханезбург је највећи град Јужноафричке Републике (Јужноафричке Уније, Јужноафричког Савеза). Није добро да државу зовемо Јужна Африка, тај назив пре упућује на регију.

Сада српски криминалци знају мало више о својој сигурној кући.

ДУПЧЕК И РАТКО. „Александар Дубчек са историјске дистанце – ни херој ни кукавица“, открива се на једном сајту. А може ли Дубчек, дакле без једначења по звучности? Не.

Правопис каже да је неопходно једначење у ваститим именима из других словенских језика, српском језику сродним по структури. Тако ће бити Рушков, Бупка, Гупкин, па и Дупчек.

Бугарски амбасадор у Србији је Ратко Влајков, не Радко. Бугарски правопис је коренски (етимолошки), где се задржава корен речи, па се зна да је у основи овог имена рад-, не рат-. Ипак, наш правопис је фонетски и код нас се то име мора транскрибовати искључиво као Ратко.

И овде има изузетака (Мусоргски), али не много.

У несловенским именима једначење углавном изостаје: Редфорд, Редклиф, Велингтон...

Они нам нису сродни.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(петак, 15. нов 2019, 10:15) - anonymous [нерегистровани]

Мени боде очи ИстаНбул

Не знам ко је и зашто одлучио да то буде изузетак у писању, кад се јасно чује М и вековима је тако било (Стамбол).

(петак, 15. нов 2019, 01:13) - Srba, Velika Britanija [нерегистровани]

Srbski ili srpski? Sta je prirodnije?

Covek je bice navike i uvek gleda svet kroz sebe i svoje licne kriterijume. Naucili ste da kazete 'srPski' pa vam onda ruzno zvuci da kazete 'srBski'. Ali to je samo navika. Meni je sasvim normalno da kazem 'aBsolut voDka' a ne 'aPsolut voTka'. Sve je to stvar navike. Kazite 50 puta 'škljndž' i pozelecete tako da nazovete svoju cerku. Ja sam mislio da je 'raTko' tako nazvan po ratu - a u stvari ime je 'raDko' - onaj koga su roditeji RADO imali. Ukinimo nelogicno jednacenje suglasnika po zvucnosti i vratimo se logici. I prestanite da se busate sa onim Vukovim 'pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano'. Skoro je nemoguce izgovoriti 'J' u 'saudiJska' i svi govore 'neznam' i 'uredu' ali tako ne pisemo. Sa druge strane, svi srBski mediji zovu fabriku autmobila 'fiJat' iako se fabrika zove 'FIAT'.

(среда, 13. нов 2019, 11:09) - Dr.Top [нерегистровани]

@Кад је ово правило уведено?

citat iz prethodnog komentara:
"..... српско писмо постаје и званично фонетски најсавршеније писмо на свету (један глас = једно слово, ниједан једини језик на свету нема то правило."
Možda mi ipak malo pretjerujemo sa time da je naše pismo najsavršenije na svijetu. Možda je najjednostavnije ali po mom mišljenju ne i najsavršenije. Našim pravopisom se mnogo riječi isto piše ali drukčije izgovara. Na primjer: biti, biti, biti, su tri različita pojma ali niko iz napisanog ne može razlučiti koja od tri napisane riječi znači "postojati", koja "tući" , a koja "(u) suštini".
U Njemačkoj postoje dvije rijeke, mi bi ih obje napisali Rur i Rur i rekli bi da su istoimene. I udaljene su jedna od druge samo 30-tak kilometara. Međutim na njemačkom jeziku se jedna piše Ruhr i po noj je nazvana Rurska oblast, a druga se piše Rur. Ruhr se izgovara sa dugim u (Ruuur) a Rur kratko kao što je napisano.
Na njemačkom ove dvije Rijeke nisu ni u kom slučaju istoimeme, niti bi bilo ko od Nijemaca to pomislio.
Ne kažem da je na osnovu ovog primjera njemački pravopis najsavršeniji, ali sigurno najsavršeniji nije ni naš.

(среда, 13. нов 2019, 08:36) - anonymous [нерегистровани]

@Кад је ово правило уведено?

Уведено је реформом језика Вука Караџића 1847. године, када српско писмо постаје и званично фонетски најсавршеније писмо на свету (један глас = једно слово, ниједан једини језик на свету нема то правило). СрБски наш народ, тј. наши преци никада нису користили, већ су на модеран српски језик, којим данас пишемо прешли са Славеносербског, који је био нека мешавина руског и српског језика, иначе ужасно компликован (одатле и они рогобатни називи из 1. српског устанка попут "Правитељствујушчег совјета" и слично). Дакле СрБским језиком никада нико није говорио, уосталом пробај у реченици стално да изговараш срБски а не срПски, па ћеш видети шта ти је природније за изговор, па самим тим и за писање (по Вуковом правилу пиши као што говориш, читај како је написано).

(уторак, 12. нов 2019, 15:51) - Milan [нерегистровани]

Srpski

Ja vrlo tesko mogu da izgovorim srBski.
Sto se tice starog jezika i po tom starom jeziku ne moze biti srBski vec serbski.

(уторак, 12. нов 2019, 12:39) - Stefan [нерегистровани]

Srbski

Ne znam ljudi ja pišem srpski jer tako mora ali meni srbski zvuči daleko bolje i prirodnije od srpskog.Uzimajući u obzir da se mnogooooo duže koristilo srbski nego srpski možda nije loše staviti ovo kao odstupanje od standardne gramatike i olakšati narodu.Takodje ovo novo moderno akcentovanje reči protestant, poluvreme, parlament itd je smesno.

(уторак, 12. нов 2019, 01:07) - anonymous [нерегистровани]

Када је ово правило уведено?

Зашто наши преци нису користили правило срб+ски=срПски, већ су писали и говорили срБски?