Католичка црква у Хрватској обележила годишњицу смрти Степинца

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одржао је беседу у загребачкој катедрали поводом 59. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, чија улога пре, током и после Другог светског рата још није разјашњена.

У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске - није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину.

"Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини", запитао је Бозанић.

Поводом годишњице Степинчеве смрти огласио се данас и заменик председника владајуће ХДЗ и потпредседник Хрватског сабора, Милијан Бркић, који је на свом службеном фејсбук профилу написао да су тој држави потребни људи, који се, како је навео, неће, сагибати ни лево ни десно, него људи који ће стајати "чврсто кано чврсти храст".

Тај наслов је заправо цитат једне Степинчеве изјаве, а Бркић у статусу између осталог наводи управо Степинац Хрватима треба да буде "мисао водиља и узор".

"Блажени Алојзије Степинац треба нам данас свима више него икада бити мисао водиља и узор. Његов глас збори понизно, скромно, разборито, мирно, али храбро и одлучно, а његова накана је чиста и велика, као што је и сам живио својим животом и својим делима", написао је, између осталог, Бркић.

И док Католичка црква с нестрпљењем очекује проглашење Степинца свецем, Спрска православна црква се томе противи и сматра да би то само по себи био злочин с обзиром на то да је он све време трајања Независне Државе Хрватске био, дипломатски речено, неми сведок злочина и геноцида.

СПЦ и јавност у Србији, наиме, сматрају да је Степинац био неми посматрач злочина и геноцида почињеним над српским, јеврејским и ромским народом, као и над хрватским антифашистима и то не не само у Јасеновцу, преноси Танјуг.

Тврди се и да је Степинац знао и за један од најстрашнијих злочина Другог светског рата, убијање 22.000 српске деце с Козаре.

Степинчева улога уочи, током и после Другог светског рата била је тема и Мешовите комисије коју су чинили представници Ватикана, СПЦ и Католичке цркве у Хрватској. Комисија је формирана на предлог папе Фрање, одржано је неколко састанака, а последњи је одржан 12. и 13. јула 2017. у Ватикану.

Тада је саопштено да се "дошло до закључка да су различити догађаји, наступи, списи и стајалишта још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца тумачења која су претежно давали католички Хрвати и православни Срби остају и даље различита".

"Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене различитим окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповедаоце вере. У том смислу чланови Комисије сложили су се око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповедаоце вере двеју цркава", саопштила је након тог састанка Информативна служба Свете Столице.

Документи о злочинима 

А почетком фебруара ове године, београдски медији објавили су да у Архиву Војводине постоји документ који потврђује да је Степинац, био упознат са усташким злочинима током Другог светског рата.

Реч је о писму које је Степинцу 1942. године послао сведок који се потписао као "католик, хришћанин", па тек онда као "Хрват".

Документ у Архиву Војводине је, у ствари, управо то сведочанство о усташким злочинима преведено на немачки језик и заведено 8. фебруара 1942. године у документацији челника немачке обавештајне службе.

Поменуто писмо је само део досијеа Гестапоа о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и другим народима почињеним 1941. и 1942. године, у логорима у Јасеновцу и Новој Градишки, и у другим подручјима НДХ.

Седам дана касније, дан уочи годишњице смрти Степинца, загребачки Вечерњи лист пише да је Степинац током Другог светског рата наводно спасавао Јевреје, скривајући их од усташа у Болници сестара милосрдница.

Лист наводи да му је "досад неоткривене податке" о томе уступио загребачки предузетник јеврејског порекла Марко Данон, који их је, како се додаје, добио од Јеврејског музеја у Београду.

"Контактирао сам са Јеврејским музејом у Београду и зачудио сам се кад су ми послали податке о свим Јеврејима који су се лечили у Болници сестара милосрдница и који су се онде скривали! Почео сам проверавати имена у болничкој документацији и закључили смо да су имена истинита те да су се ти људи лечили у болници и онде се скривали", рекао је Данон, пренео је Вечерњи.

број коментара 4 пошаљи коментар
(понедељак, 11. феб 2019, 08:06)
anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Koliko JA vidim....

Na zapadnom svetu ,,vlada pakao,,Feudalizam,
rat,,i neogranicena Mrznja....Pero


(недеља, 10. феб 2019, 23:52)
andra [нерегистровани]

Dzaba

Dzaba se vi molite ovde na zemlji Onom gore na nebu, ovi vasi su dole,zasluzeno se muce u paklu. van Njegovog domasaja, jer ih je On doole poslao.

(недеља, 10. феб 2019, 23:16)
anonymous [нерегистровани]

Stepinac

Ako ga Hrvati smatraju za sveca,
Onda se ja kao Srbin molim Bogu da Alojzije Stepinac uvek pomaže Hrvatima kao što je pomagao Srbima Jevrejoma i Romima za vreme drugog svetskog rata.

(недеља, 10. феб 2019, 23:14)
anonymous [нерегистровани]

NDH

Milion SRBA Jevreja Roma Antifasista je pobijeno u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj 1941-1945 a oko 1200 katolickih svestenika je ucestvovalo u Genocidu a neki su i upravljali konc-logorima od kojih je jedan bio i za djecu.