Економисти: Време за укидање забране запошљавања

У 2019. години, како кажу у Влади Србије за "Танјуг", неће бити укинута забрана запошљавања у јавном сектору и тренутно се са ММФ-ом не ради на новом моделу запошљавања, док економисти сматрају да је дошло време да се та забрана укине.

Након више од пет година од увођења привремене мере запошљавања у јавном сектору уштедео се новац, смањен је вишак радника у појединим секторима државе, али је с друге стране та мера довела до недостатка кадрова у одређеним секторима државе, па је рад појединих институција значајно отежан, поручују из Фискалног савета и Економског института у Београду.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић у изјави Танјугу објашњава да забрана запошљавања није прави начин за контролу броја запослених.

"Забрана запошљавања је мера која је требало да буде привременог карактера и да обезбеди контролу и масу плата која се исплаћује у јавном сектору. Међутим, та привремена мера траје већ шест година и крајње је време да се напусти, пошто је већ довела до тога да у појединим важним деловима државног сектора имамо мањак запослених", оценио је Вучковић.

Такође наводи да та мера није прави начин за контролу броја запослених, већ да је уместо ње потребна одговорна и озбиљна аналитична систематизација радних места.

"Видети колико људи заиста треба да ради у сваком државном органу и онда се према томе управљати. Негде и даље имамо превише запослених, док негде има премало запослених. Није добро да постоје такве диспропорције и дисбаланси", навео је Вучковић.

"Преиспитати владине мере о забрани запошљавања" 

Директор за научно-истраживачке пројекте Економског института у Београду Иван Николић каже да му се чини да су се стекли услови да се владина мера макар преиспита.

"За период важења ове забране, више од пет година, направљене су с једне стране велике уштеде, а с друге стране редукован је број запослених. То је на неки начин, осим изазивања повољнијег трошковног ефекта у многим сегментима јавног сектора, вероватно допринело до пада квалитета самих услуга", оцењује Николић.

Објашњава да постоји евидентна несразмера броја запослених у државним институцијама, те додаје да се проблем мора решити, али не на уштрб квалитета.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 11. јан 2019, 13:14) - Иван Згрожени [нерегистровани]

Пребацити

прекобројне у секторе где постоји мањак али не запошљавати више трутова. Зар електронска управа нема никаквог ефекта? Како је могуће да домаћи "стручњаци" траже више бирократије а ММФ не? Зар опет, као у доба самоуправног фашизма, треба да нас поједе администрација? Сећам се, а многи су изгледа заборавили, да је седамдесетих година прошлог века уведена "договорена економија" са ЗУР (Закон о удруженом раду). Тада су компаније које су имале једну администрацију разбијане у више делова ООУР, СОУР итд. Свака нова јединица је добијала своју администрацију уз стару. Однос оних који раде и оних који администрирају је доведен до апсурда. То је био период када се држава енормно задужила у иностранству делимично и ООУР-изацијом државе јер је свака република добила право да се самостално задужује а НБЈ била одговорна за враћање дугова. Све то је довело (и поред огромног административног и контролног апарата) до распада система у привреди али и у држави. Закони морају бити једноставни, лако разумљиви и спроводиви а управа мала и ефикасна. Тржишне силе а не корумпирана администрација треба да буду доминантни управљачи државом.