Мањи род пшенице – шта је узрок

Род пшенице није подбацио за петину како су прошле недеље тврдили поједини агро-економски аналитичари већ шест одсто, каже држава после анализе Института за примену науке у пољопривреди. Ипак, произвођачи најављују да ће сејати мање површине, а стручњаци саветују да им се помогне субвенцијама.

Марко Гладовић је пољопривредник из Шапца. Пожњео је 15 хектара под пшеницом на којој је, каже, применио све мере за заштиту биља. Принос је 5, 7 тона по хектару и то је једино чиме је задовољан.

"Цена је ту да покрије трошкове, али ми не радимо само да би покрили трошкове, ваљда треба нешто и да зарадимо. За наредну годину ћу смањити те површине због цене и због великих улагања које захтева пшеница", рекао је Марко Гладовић, пољоривредник из Шапаца.

Слично размишља све више пољопривредника.

У шабачком крају пре неколико година сунцокрет се сејао на 500 хектара, сада на десет пута више и то на уштрб пшенице.

"Сигурно да ће бити турболенција што се тиче сетвене структуре за наредну годину, дакле имамо повратну информацију од пољопривредних произвођача да ће засигурно смањити, мало је и тржиште учинило своје, мало климатски услови", истакао је Дарко Симић из "ПСС Шабац".

Суша, киша и откупна цена од око 18 динара по килограму, није све што штети пшеници.

"Разлог пре свега што је оптимална сетва обављена на свега 40 одсто прошле јесени, што је свега 60 одсто пшенице засејано декларисаним сортним семеном и наравно што је укупна агротехника била на веома скромном нивоу, од орања преко ђубрења, па касније и прехрањивања", објашњава Милан Простран, агроекономски аналитичар.

Држава тврди, род није подбацио колико се прича, а мањи је пре свега зато што је, због плодореда који одржава плодност земљишта, прошле године засејано 50 до 60 хиљада хектара пшенице мање.

"Ми у овом тренутку имамо негде пет до шест одсто мање приноса по хектару него што смо имали претходне године која је била рекордна. Када посматрате то на нивоу десет задњих година, ово је на нивоу топ три-четири резултата. Ја знам да ово сад мало звучи на основу неких података научно-фантастично, али прођите мало тереном, послушајте мало боље и бићете уверени у то", наглашава Бранислав Недимовић, министар пољопривреде

Стручњаци, ипак, упозоравају да држава не сме да дозволи да се одустаје од пшенице и предлажу субвенционисање произвођача по приносу.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 04. авг 2019, 08:31) - Paor [нерегистровани]

Bez naslova

A imamo i takav Institut?! Tamo neko vrsi procenu sta smo mi na terenu uradili! Sramota! Od 365 dana u godini, mi paori smo svaki dan na terenu uvazeni Ministre. Ako ne oremo, ne sejemo...,zavirujemo ima li leme, jel crv pojeo seme ili klicu, ......i pouzdano znamo da taj vas Institut moze sve svoje diplome da okaci macku o rep, jer je rod psenice vise puta 5 ili 6 procenata podbacio. Al sta zna onaj ko kupi kilu brasna ili leba po 29 dinara. Rekao Ministar, bez brige, bice jer nas seljak ce raditi kako zna i ume samo da mu njiva ne ostane u parlogu.

(субота, 03. авг 2019, 21:45) - Markovljev [нерегистровани]

Idilična slika

Uvodni kadar reportaže je tako idiličan i podseti me na šezdesete godine prošlog veka, ali nažalost prošlo je od onda preko šezdeset godina a ništa se nije promenulo ni u kvalitetu mehanizacije, ni u čuvenim "otkupnim cenama" Moderna obrada zemljišta, odgovarajuća zaštita i kombajni visokog tehničkog nivoa koji sakupe i poslednje zrno sa polja, donose 30% veći rod za istih vremenskih prilika ili neprilika. To se samo nadovezuje na jučerašnju reportažu o izvozu svinjskog mesa u Kinu. Poljoprivreda je naša budućnost jer imamo ono što niko nema, kvalitetnu zemlju iz koje stvarno i dugme rodi ako ga zaseješ, što davno reče Djordje Balašević. Kada će otkupnu cenu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji rešavati tržište a ne potreba države da prehrani one koji pobegoše sa sela?