Брнабић: Држава ће наћи стратешке партнере за предузећа која су на терету буџета

Премијерка Ана Брнабић каже да држава има план да за предузећа која су годинама била на терету буџета, а нека су још увек, пронађе стратешке пратнере, као што је то урадила у случајевима РТБ Бор, Железаре Смедерево, ПКБ.

Ана Брнабић је у интервјуу за Танјуг наглашава да држава има план и за "Ресавицу", чија би четири рудника по препоруци ММФ-а требало затворити.

Брнабићева је поручила да рудари не морају да брину и да их држава неће оставити без посла.

"Нећемо затворити ниједан рудник све док за 3.500 радника овог предузећа не обезбедимо алтернативно запослење", каже Брнабић.

Наводи да влада има добро припремљен социјални програм који ће понудити радницима четири, од шест рудника предвиђених за затварање.

Због економске ситуације и демографије региона у којем се налазе рудници, влада за сад не жели да их затвори.

"Нисмо желели да кренемо у то сад, док немамо алтернативу у смислу да отворимо неке друге привредне активности за све људе. Неки можда желе социјални програм, велики број њих жели да се запосли негде даље, тако да паралелно с тим, радимо на отварању нових радних места пре него што затворимо руднике у Ресавици", каже Брнабић говорећи о плановима државе за решавање питања неколико важних предузећа.

"Опорављени Азотара и МСК, неће се поново нудити на продају" 

Како је напоменула, и за Азотару из Панчева која је отишла у стечај тражи се стратешки партнер и да "Азотара није завршена прича".

Што се тиче МСК из Кикинде, предузеће које је успело да се опорави и сада послује позитивно, Брнабић каже неће бити бити понуђено трећи пут на продају.

Подсећа да на два претходна позива за страшко партнерство, није било заинтересованих, па је одлучено да се не објављује трећи позив за ту компанију, обзиром да би у том случају вредност понуђеног предузећа била свега 30 одсто од његове процењене вредности.

У овом тренутку, додаје, то је мање од обртног капитала МСК и зато се тражи стратешки партнер.

Слична ситуација је и када је реч о Петрохемији, за коју држава такође тражи партнера, а Брнабић открива да заинтерсованих има, иако за сада, понуде нису у складу са очекивањима државе.

"Петрохемија и МСК више нису терет за буџет. И једна и друга компанија су стабилизоване, обе покривају своје издатке, трошкове, и стабилно послују", наводи премијерка.

Оно што ће поред решавања питања појединих предузећа остати као приоритет њене владе је и издвајање више новца за инфраструктуру, што би требало да омогући буџет за наредну годину.

На питање Танјуга да ли су министарства већ доставила предлоге својих буџета за 2020. и да ли ће државна каса бити увећана следеће године, подсећа да министарства имају рок до 1. септембра да доставе предлоге, а да ће одлука о увећању зависити и од тога какав буде економски раст ове године.

Верује да ће пројектовани раст од три и по одсто бити достигнут.

С обзиром да је ранијих година била пракса да се буџет пре усвајања у парламенту представи јавности, Брнабић на питање Танјуга да ли ће "књига финансија" ове године бити дата јавности на увид, пре слања у Скупштину, каже да ће се влада свакако трудити да то уради.

"Најмање што ћемо сигурно урадити је да ћемо са грађанима Србије поделити који су то приоритети Владе за 2020. годину и у складу са тим који су то приоритети за које се одвајају средства у буџету, у смислу ресора или одређених пројеката", каже премијерка.

Упитана да ли то значи да ће буџет у форми акта, односно документа, бити представљен јавности, објашњава: "Нисам сигурна да буџет као акт у том смислу нарочито вреди грађанима.

То је толико обиман документ по ставкама. Мислим да је најбоље да то представимо заједнички медијима, и замолимо медије да то најбоље представе грађанима али, како буде било најбоље и најсврсисходније, тако ћемо урадити".

У овом тренутку у Србији су већ покренути велики пројекти који захтевају озбиљно финансирање које ће делом ићи из буџета за 2020., а премијерка издваја сектор инфраструктуре.

Нови инфраструктурни пројекти

Креће се, каже, са изградњом Моравског коридора, са трећом и последњом деоницом изградње брзе пруге од Новог Сада до Келебије, наредне године почиње изградња Фрушкогорског коридора и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница, док се у септембру очекује почетак радова на деоници Сремаска Рача – Кузмин и Тутин – Нови Пазар.

Након тога, наводи, следе пројекти који су "под капом" инвестиција вредних милијарду евра у здравству.

Најављује почетак реконструкције Клиничког центра Војводине крајем ове или почетком следеће године.

У току је припрема техничке документација за КЦ Крагујевац, а наставиће се реконструкција домова здравља, инвестиције у опште болнице широм Србије.

Новац ће ићи и за повећање плата, пензија, и за увећање минималца.
"То је оно што се сигурно рачуна у буџет за наредну годину".

На питање одакле ће држава набавити новац за нови инвестициони циклус "тежак" више од 10 милијарди евра, одговара да то питање "нема лак одговор" али да ће сигурно део бити издвојен из раста српске економије и буџета, а део из кредита.

Анализе Министарства финансија ће показати, каже, за који пројекат се у конкретном случају више исплати да буде финансиран из државне касе, а за који из повољних кредита.

Очекивања за напредак на Дуинг бизнис листи

Председница владе очекује да ће Србија ове године напредовати на Дуинг бизнис листи Светске банке.

Каже да није недостижно да Србија ове године буде рангирана међу првих 30 земаља на тој листи, али да јој се ипак чини да је тај циљ прилично амбициозан, одговарајући тако на питање Танјуга да ли очекује да наша земља буде међу првих тридесет земаља на Дуинг листи, како су то најављивали поједини надлежни, обзиром и на то да је у Републичком геодетском заводу (РГЗ) почетком године био штрајк.

Брзина издавања грађевинских дозвола, односно, штрајк у РГЗ-у ће евентуално да се одрази на позицију Србије следеће године, јер је био почетком ове, указује премијерка истичући низ добрих пројеката дигитализације у РГЗ-у, али и у бројним другим институцијама...

Следеће године, закључује премијерка, очекује да Србија унапреди своју позицију и на листи Уједињених нација, која се бави напретком електронских управа у свету, а њена мисија је, каже, да Србија по питању е-управе буде лидер у Европи.

Веома важно за нашу земљу је то што нас је Фајненшел тајмс поново прогласио за лидера у привлачењу страних директних инвестиција и то је, закључује, оно што најбоље показује резулате реформи у задњих пет година.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 15. авг 2019, 11:08) - anonymouss [нерегистровани]

Azotara

Ako se uskoro ne uradi remont u Azotari, jeste zavrsena prica.... hvala sto ste nas pomenuli posle tacno godinu dana...

(четвртак, 15. авг 2019, 10:26) - anonymous [нерегистровани]

MMF

Oni nam narede,a mi trcimo da ispunimo ono sto kazu.