Инфлација ниска и стабилна

У Србији су настављена повољна макроекономска кретања и у 2019. години, инфлација је ниска и стабилна, а финансијска стабилност је очувана, изјавио је вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић.

Јовић је, на представљању августовског Извештаја о инфлацији на конференцији за новинаре у НБС, истакао да су трошкови финансирања остали ниски, што је повећало економску и инвестициону активност у земљи.

"Инфлација је у протеклих шест година била ниска и стабилна на нивоу од око 2,0 одсто, што очекујемо и за ову и наредну годину", навео је вицегувернер.

Додао је да је сачувана финансијска стабилност, и да је питање наслеђених проблематичних кредита решено на одржив начин.

"Њихов ниво смањен је за више од 70 одсто у последње четири године, а њихово учешће у укупним кредитима смањено је на 5,2 одсто", рекао је Јовић.

Каматне стопе на динарске кредите становништву су данас, како је предочио, два пута ниже, а привреди чак три пута ниже него што су биле у мају 2013, када је НБС започела циклус ублажавања монетарне политике.

Јовић је такође нагласио да су настављена позитивна фискална кретања и да буџетски суфицит у првој половини године износи 0,7 одсто бруто домаћег производа.

Све наведено, каже, постигнуто је упркос неповољном деловању појединих фактора из међународног окружења, првенствено успоравања глобалног привредног раста због најава додатних протекционистицких мера и заоштравања геополитичких тензија.

Додао је да то "истовремено потврђује да је јачањем домаће економије, пре свега захваљујући оствареном смањењу интерне и екстерне неравнотеже и повољним макроекономским изгледима за наредни период, повећана њена отпорност на неповољне утицаје из међународног окружења".

Вицегувернер је подсетио да је, у светлу све извеснијег ублажавања монетарних политика водећих централних банака и повољних домаћих макроекономских кретања, НБС у два наврата, у јулу и у августу, снизила референтну каматну стопу за по 25 базних поена на актуелни ниво од 2,5 одсто, што је њен минимум у режиму циљања инфлације.

"Тиме НБС, у условима ниских инфлаторних притисака, наставља да пружа додатну подршку привредном расту и расту запослености на одрживим основама", рекао је Јовић и поручио да ће централна банка и убудуће, приликом доношења одлука о монетарној политици, пажљиво пратити кретања на међународном робном и финансијском тржишту и њихов утицај на економска кретања у Србији.

Трајковић: Инвестициони план неће повећати јавни дуг

Најављени инвестициони план вредан више од 10 милијарди евра који ће бити спроведен у наредних неколико година неће утицати на повећање учешћа јавног дуга у БДП-у и неће угрозити фискалну одрживост, кажу у Народној банци Србије (НБС).

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић рекао је на конференцији за новинаре да је годишњи ниво најављених инвестиција заправо износ од 10 одсто државних прихода и да се то уклапа у постојећи фискални оквир државе.

На новинарско питање како ће држава обезбедити две милијарде евра сваке године за финансирање инвестиционог циклуса у наредних пет година, Трајковић је навео да су 2018. консолидовани приходи државе били 2.100 милијарди динара, што је близу 20 милијарди евра и да се ове године очекује њихов раст од 10 одсто.

Тих 10 процената одговара износу од две милијарде евра.

"Та цифра о којој се говори неће никако угрозити фискалну одрживост и уз наставак чврсте контроле текућих расхода требало би да да врло велики директан допринос расту БДП кроз раст грађевинарства и саобраћаја", каже Трајковић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 15. авг 2019, 09:28) - anonymous [нерегистровани]

re MIKI

Sve je tacno. Nazalost,oni ne haju i nastavljaju po svome,a sve u cilju ubedjivanja naroda kako mu je "nikad bolje". Podaci koje demantuje i zivot i stvarnost.

(среда, 14. авг 2019, 22:16) - MIKI [нерегистровани]

Bravo za NBS,Jad i beda ekonomije i naroda...

Ekonomski parametri koje je iznela NBS su samo lepo upakovani podaci koji su složeni za potrebe Svetske banke,MMf i ostalih međunarodnih institucija.Niska inflacija i devizne rezerve nisu odraz dobre i jake privrede,dobrog izvoza već okolnosti u kojima se sve to dešava,a to su:strane investicije,nizak standard naroda,niska privredna aktivnost,velika državna i javna potrošnja,niske plate i penzije,ogroman odlazak maladih i stručnih,visok mortalitet i td.Sreća jednog naroda meri se i njegovim zadovoljstvom života i uslova za život,perspektivnosit,uslovi za biološki razvoj i opstanak,pošten odnos vlasti prema narodu,sigurnost i bezbednost,privredni razvoj i td.
A gde smo u svemu tome,valjda je svakom u Srbiji jasno.