Ни нежнијег воћа, ни тврђег камена спотицања

Воће са заштићеним географским пореклом је најјача карта Србије за место на светском тржишту премијум хране. То увиђа и највећи регионални произвођач сокова који је у сарадњи са 100 малинара из ариљског краја заштитио географско порекло тог воћа.

Малина. Ни нежнијег воћа, ни тврђег камена спотицања у домаћем аграру. Међутим, када 100 малинара ариљског краја заштити географско порекло свог производа, лакши су преговори о откупној цени.

Мирјана Милутиновић из Удружења ариљске малине каже да ће крајњи купци бити потпуно сигурни да купују производ врхунског квалитета а који је произведен на традиционални начин.

"Ово је значајно за мале произвођаче да се изборе са конкуренцијом", рекла је Милутиновићева.

Да би се добар квалитет сировине добро и наплатио мора да се упакује у готов производ. Заштићеним географским пореклом свет ће покушати да освоји и један од водећих прерађивача воћа у региону. Пре тога, кажу - ипак треба освојити домаћег купца.

"Дуго година смо ми више ценили све што долази споља него оно што имамо. Тако да мислим да и у том погледу као нација и као потрошачи сазревамо, јер имамо стварно доста тога на шта треба да будемо поносни", рекао је Михајло Јанковић из "Нектара".

Требало би да будемо поносни и на сремски кулен, сјенички сир, хомољски мед, футошки купус који су међу 60-ак пороизвода који су заштитили порекло за српско тржиште. Тек неколико њих је то урадило и за европско тржиште.

"Мора да постоји предузимљивост и код наших примарних пољопривредних произвођача, код наших компанија. Нажалост, они нису успели да се на тој лествици не само промовишу, него и финансијски и тржишно вреднују", каже Сеад Махмутовић из Министарства пољопривреде.

Држава враћа до 65 одсто уложеног у цертификацију географског порекла. За мале произвођаче највећи проблем за улазак у ту причу је нелојална конкуренција која, кажу, ретко буде кажњена за злоупотребе.

Потенцијали су ипак већи од проблема, кажу они који помажу овакве пројекте. 

"Сматрамо да је култ хране у Србији заиста идентитет и један мали податак да смо ми од отварања канцеларије имали скоро 700 милиона евра директног пласмана", каже Миљан Ждрале из ЕБРД-а.

Емануел Хајдер из Организације УН за храну и пољопривреду каже да је 50 милијарди долара вредно светско тржиште хране са заштићеним пореклом. "Та производња нема само економски значај, она подстиче и рурални развој и туризам", каже Хајдер.

Специфични укуси и мириси, са поднебља високе биолошке вредности, каквих је у Србији много, најбоље се продају на межународној тржници ако се на њих залепи етикета о заштићеном географском пореклу. Таква етикета не промовише само имиџ државе, већ и малим пољопровредницима пружа шансу да боље зараде.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. сеп 2019, 01:30) - anonymousTO3A [нерегистровани]

SAN

Krajem 50-tih, pocela je izgradnja Aerodroma "Ladjevci" I moj pok. Otac je tamo imao neko
vreme posao, a ja sam uvek mastao da to mozze, osim vojnog, da bude I civilni, pa kako
kazzu,"sto je babi milo..." Zasto civilnog, bas zbog malina, sljive, rakija, kajmaka, sireva I
vi dodajte na spisak sta vam padne na pamet! Od Arilja, do Ladjevca ima tacno 35km,
ako bi smo isli nekom pravom linijom I to bi skratilo put za skoro pola! Zamislite svezze
maline za 3-4 sata, da budu vec u nekom Parizu, Berlinu, Rimu dopremljene direktno iz
LADJ... To ne mora vise da bude san, to mozze da se desi, kao sto se desilo ovo udruzzenje
malinara, na koje apelujem da razmisle o ovoj ideji, "Auto put Arilje - Ladjevci" Guca, Jelica
(planina) Zaocani, Goricani, most preko Z. Morave I tu ste! Odprilike kao razdaljina izmedju
Ljiga I Milanovca, a koja bi bila usteda u vremenu I gorivu, da ne govorimo o skladistima,
posrednicima I ko bi se jos ugradio u lanac profita!?