Може ли српска ракија да парира вискију, вотки и џину

У 540 регистрованих дестилерија произведи се петина српске ракије, остало је из сивих токова, кажу велики произвођачи, који су се удружили у Национални савет. Имају подршку државе а циљ им је да се повећа извоз и српска ракија промовише као ексклузивно пиће у свету.

На једном од највећих светских сајмова жестоких алкохолних пића који је крајем августа одржан у Кини, у конкуренцији 1.800 произвођача, за једног од девет победника изабрана је ракија из Србије.

"Доста пута смо се доказали на међународној сцени да може српска ракија да парира највећим брендовима на светској сцени", каже Мирослав Кнежевић из дестилерије "Хуберт".

А како и не би парирала вискију, вотки или џину када се та пића праве од кукуруза, кромпира, пиринча. Висококвалитетна српска ракија добија се дестилацијом стопроцентног воћа.

Малина, шљива, дуња, кајсија у флаши, за иностраног купца је прворазредни луксуз који су спремни добро да плате. Ракија која код нас кошта 1.500 динара у Кини или Канади је четири пута скупља.

Да произведемо добар квалитет знамо, недостају нам количине и континуитет производње.

"Историјски је тренутак да се покренемо сви као целина, као држава да се декларишемо нашу државу као што је шкотска декларисала своју државу за виски", каже Милан Зарић из дестилерије "Зарић".

"Прошле године кинески купац од једне дестилерије је тражио контејнер робе значи 20 хиљада јединица. Само за презентацију и развој тржишишта тамо, значи причамо о великим количинама и питање је сада да ли ми сви удружено сада можемо ефикасно и брзо одговоримо", каже Иван Урошевић из Групације произвођача ракије.

Они који производе легално годинама нису улагали у проширење производње јер им бољу зараду ускраћују они који не плаћају акцизе и порезе.

Министарство пољопривреде им обећава да ће појачати контролу, даваће веће субвенције, уложити у заштиту географског порекла ракије и помоћи им да се представе на иностраним сајмовима.

"Ове ракије које су награђене воде порекло од најпробранијих и најкавлитетнијих плодова", каже Велимир Станојевић из Mинистарства пољопривреде.  

Србија извезе тек 10 одсто произведене ракије. Једна од идеја Удружења је и да се више улаже у дегустационе сале, јер је то, кажу, извоз на кућном прагу. 

број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. сеп 2019, 08:00) - anonymous [нерегистровани]

lak posao

ni jedan posao nemoze bez MENAGERA!!! Mi to nemamo, nego imamo komitete!

(четвртак, 19. сеп 2019, 00:21) - anonymous [нерегистровани]

Mi kasnimo za viskijem ±200god a imamo mnogo bolji proizvod!

Naravno, jer je rakiju vrlo teško proizvesti, samo u jednom određenom periodu u godini, da ne kažem danu jer je u pitanju samo nekoliko dana, u trenutku kad ubrana šljiva dostigne nivo raspada. I, to je nešto što treba da se ceni i poznavaoci pića znaju da cene. Viski je plod marketinga i na njega ne padaju oni koji ga poznaju, nego samo neiskusni korisnici iz banana država.

(четвртак, 19. сеп 2019, 00:07) - Drmr [нерегистровани]

Sljivovica

Nije rakija, nego je sljivovica!!!

(среда, 18. сеп 2019, 21:52) - anonymous [нерегистровани]

I jos kako moze da parira,

prava sljivovica je lek.

(среда, 18. сеп 2019, 21:28) - anonymous [нерегистровани]

Zanimljivosti....

Mora prvo beogradjani dobro da plate proizvodjacu sljive ako hoce da izvezu vise i kvalitetniju rakiju... Nije niko lid da prodaje sljivu po 0,15 cen po kilogram...

(среда, 18. сеп 2019, 21:26) - anonymous [нерегистровани]

Itekako !!

Ako je bez hemije i secera, moze itekako.

(среда, 18. сеп 2019, 21:23) - Steva [нерегистровани]

Mi kasnimo za viskijem ±200god a imamo mnogo bolji proizvod!

Moze i te kako, ja zivim u belgiji vec 45god, a u zadnjih ±30 za poklone poznanicima i prijateljima dajem uvek domacu sljivku a pre svega Zutu Osu i to sa sve cukanjcima, ( njih skupljam posebo) svi su zadivljeni njenim kvalitetom i ukusom, problem je da je se izuzetno tesko kupiti ili naruciti preko interneta. Svi moji belgijski poznanici se trude da naruce Zutu Osu a poneki oproba i neku drugu rakiju, ali zaista, jako je velika steta da te sljivke ne mogu nigde da se kupe. Ljudi vole da ih imaju u ormanima pored skupih viskija, medjutim kada dodje do uoredjivanja, svi odmahuju na viski i radje im je sljivka ukoliko je imaju!