Турски инвеститори променили привредну слику југа Србије

У Србију стиже председник Турске Реџеп Тајип Ердоган са великом привредном делегацијом. А прва турска инвестиција у Србију стигла је 2010. године, Џинси у Лесковац. Захваљујући том улагању, обновљена је текстилна индустрија и смањена незапосленост у граду. Њихов пример следили су бројни турски привредници – укупно су уложили 100 милиона евра и запослили 25.000 радника.

Међу 22.540 незапослених Лесковчана 2011. године била је и Биљана Ранђеловић.

"Џинси ми је донео сигурну плату, сигурну будућност, задовољна сам, овде сам од првог дана", каже Биљана. 

Од Америке до Јапана, за најпознатије светске брендове, фармерице из Лесковца одлазе са ознаком "произведено у Србији". Око хиљаду радника месечно сашије 150.000 панталона.

"До 1.500 радника ћемо запошљавати до 2020. године. До сада смо инвестирали са нашим капиталом око осам милиона евра", каже Дениз Јасин, директор "Џинси Србија". 

После "Џинсија", 2016. године у Владичин Хан стигао је Теклас са производњом ауто-делова и 700 радних места.

"Видели смо да је људима потребан посао и да многи размишљају о одласку у Аустрију и Немачку, тако да је ово била добра прича за обе стране", каже Фикрет Ајнибал, директор "Теклас Аутомотиве Србија".

У Лебану је годину касније "Ормо група" отворила фабрику вунице и запослила 165 радника. Машине за чешљање и кончање вуне не гасе се 24 сата.

"Дошли смо зато што смо добили велику помоћ државе Србије. Наше је било само да унесемо машине и упослимо људе", каже Мерт Минкара, генерални менаџер "Лебантекса" у Лебану.

"Од пореза на зараду из турске компаније Ормо и нових радних места која су отворена у Лебану, имамо 600.000 динара прихода у буџету на месечном нивоу", каже Иван Богдановић, председник општине Лебане.

Текстилна фабрика и у Нишу на простору некадашње електронске индустрије. "Астер текстил" послује три године и планира ширење производње.

Турски инвеститори променили су привредну слику југа Србије.

"Уложено је негде преко 35 милиона евра до сада и што је најбитније, ови турски инвеститори који су дошли овде и који су инвестирали у Србију, доводе своје пријатеље и своје пословне партнере да шире производњу", каже Горан Јовић, директор Привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ.

Највећа турска инвестиција тек ће стићи – у Краљеву фабрика текстила "Еуро тајп" требало би да запосли 2.500 радника, у Ћуприји, "Фека аутомотив" улаже 11,5 милиона евра, а у Малом Зворнику је све спремно за отварање фабрике текстила.

"Претходних 50 година ништа није отворено у Малом Зворнику. Само су затварани погони. Триста људи би требало да се у наредних годину дана запосли", каже председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић.

Од Владичиног Хана Коридором 10 до Смедерева и Београда, преко Крупња до Прибоја, инвестиције вредне више од 100 милиона евра. Захваљујући турским улагањима у Рашкој области обновљена је инфраструктура и засијала Рамска тврђава из 15. века на Дунаву.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 07. окт 2019, 11:18) - anonymous [нерегистровани]

Невјероватно

класично размишљање приватника

(понедељак, 07. окт 2019, 07:26) - anonymous [нерегистровани]

Neverovatno!

Kakav komentar!
Zbog takvih kao sto ste vi i vama slicnih Srbija vazi za jeftinu radnu snagu. Ako zelim visoku platu, ako zelim da imam pristojan i normalan zivot, krov nad glavom, dobar auto, letovanje, ako sam zavrsila fakultet, to znaci da sam neradnik?! Neradnik sam ako hocu da ostavim nesto svojoj deci, da imam za racune i za pun frizider?!  

(недеља, 06. окт 2019, 23:12) - anonymous [нерегистровани]

@Naslov

A koliku bi platu hteo, radnik ne pita za platu a neradnik hoce platu ( bez rada )

(недеља, 06. окт 2019, 21:19) - anonymous [нерегистровани]

plate

Narod radi izvesno za minimalne plate, ali Vi iz Beograda morate razumeti da mesecno 30000 rsd u Lebanu i Vladicinom Hanu je pravo malo bogatstvo za te siromasne ljude. Izbora poslova tamo nema.

Sto se Nisa tice i spomenutog investitora koji je izgradio fabriku tekstila u okviru kompleksa bivse EI, prijatno sam iznenadjen brojem mladih ljudi koji tamo rade, i generalno brojem uposljenih ljudi. Veoma ozbiljna kolona izadje sa kapije popodne. Premda, mislim da su u pitanju najvise ljudi iz okolnih sela, ali naravno i to je vrlo dobra stvar.

(недеља, 06. окт 2019, 20:25) - Vase ime [нерегистровани]

naslov

Za koji novac radi taj narod?